Две и по деценије од напада касетним бомбама на Ниш

У улицама око тврђавске пијаце 25 година касније тек на понекој фасади и даље се виде трагови гелера. Једна од попречних је однедавно улица 7. маја, дана који Нишлије не заборављају.

“Овде у Шуматовачкој 10 је погинуо Драгиша Вучић, он је био учитељ у мојој основној школи, Тако да је било баш језиво и страшно, Били су и лешеви, запаљени аутомобили, гореле су куће”, каже Драгослав Ђокић из Ниша.

“Испред локала су погинули муж и жена који су дошли из Босне као да буду мало безбедни овде и баш ту су погинули, ја сам била у локалу заједно са продавачицом и једном женом која је продавала на пијаци и срећа да смо се спустиле доле у сутерен”, сећа се Марија Најдановић, из Ниша.

Фотографија 27-годишње Гордане Секулић већ четврт века стоји у кафани у којој је радила и тог дана погинула.

“Сваке године идем, помен дајем сваке године до краја живота… 7-ог, то је други дан Ђурђевдана страшно, то не може да се опише”, прича Живорад Митић, власник кафане „Три фењера".

Касетне бомбе, за које је НАТО дан касније саопштио да су промашиле војни аеродром удаљен више километара од улица где су експлодирале.

“Напад на цивилно становништво како се десило овде пре 25 година у историји је увек представљало заправо једну агресију, једну немоћ тог агресора”, истиче Горан Милосављевић, историчар.

Сања Лакић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додаје: „Данас смо овде да се сећамо, помолимо, ставимо цвет, али и да као Министартсво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставимо да радимо оно што смо радили у протеклих неколико година, а то је да негујемо културу сећања".

Према доступним подацима НАТО авијација је те 1999. године употребила више од 1000 касетних бомби на више од 200 локација. Конвенцију о забрани касетне муниције из 2010. године Србија још увек није потписала.