Прокупачка библиотека богатија за спомен собу песника Рада Драинца

Народна библиотека "Раде Драинац" у Прокупљу расписала је конкурс за престижну "Драинчеву награду за поезију". Награда се додељује 55-ти пут, а конкурс за најбољу збирку песама објављену током 2023. године отворен је до 15. јула. Драинчеви сусрети песника почињу наредне недеље.

Раде Драинац рођен је 26. августа 1899. године у селу Трбуњу, у Топлици. Учио је школу у Крушевцу и Паризу где је 1922. године покренуо часопис Хипнос. Буран живот који је водио као занесењак и боем, остаће вечита инспирација песницима. Успомену на њега чувају заљубљеници поезије на традиционалним Драинчевим сусретима песника који се одржавају у мају и задњој недељи августа месеца, када је и додела Драинчеве награде за поезију.

"Кад добијете једно овакво признање, сваки добитник, верујем да се запита да ли је заиста достојан награде једног таквог еруптивног талента и једне такве, раскошне могућности експресије”, каже Тања Крагујевић, добитница Драинчеве награде за 2021. годину.

Највећи део живота Драинац је провео у Београду и Паризу, дружећи се са чувеним уметницима и занесењацима тога времена, који су се окупљали у најпознатијој уметничкој кафани на свету - Ротонди.

“Веома смо поносни на то што је ова кафана била место где су се окупљала велика светска имена из свих сфера уметности. Драго ми је да је међу њима и српски песник Раде Драинац, а његову збирку песама, коју сте ми поклонили, придружићу књигама осталих великана које чувамо од заборава и које могу видети наши гости", истиче Жерард Тафанел, власник ресторана "Ла Ротонда" у Паризу.

Велика животна авантура у Паризу му је, како је рекао, неповратно одредила судбину песника. Због тога је, поводом 120 година од рођења, његова књига Бандит или песник преведна на француски језик, а у Прокупљу отворена спомен соба.

Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац" у Прокупљу каже да је ово је једна књижевно-меморијална поставка где је испричана прича о његовом животу и делу на један сведен начин, али доступан свима који желе да сазнају нешто више о Драинцу и представља један занимљив и леп културан садржај за Прокупље и Топлицу".

Живот је провео без сталних прихода, више гладан него сит, као што је и написао - глад ми је бескрајна, а руке вечно празне. Болестан и сиромашан, умро је сам у 44.-ој години живота, 1.маја 1943. у Београду и сахрањен о трошку државе.