Србија се сећа жртава Холокауста, помени и свеће на стратиштима

Гроб свога деде Милорада Дамјановића страдалог у немачком логору у Норвешкој. Ана Михајловић је пронашла после вишедеценијског трагања пре две године. Тиме је коначно испунила породични завет.

“То је осећај невероватан и језа и туга и понос. И онда схватите да немате коме да кажете јер су његови родитељи као и браћа и сестре умрли остали смо само ми потомци”, каже Ана Михајловић, унука страдалог логораша у Норвешкој.

На дан сећања на жртве холокауста и жртава фашизма у Другом светском рату Ана с поносом сведочи о свом деди и његовим сапатницаима на јавном часу у лесковачкој библиотеци. Из логора у Норвешкој отац Александра Нешића успео је да побегне.

“Причао ми је те ствари о бекству како су били њих шесторица измрцварени, он је остао у колиби”, наводи Александар Нешић, син логораша у Норвешкој.

Ученици средњих и основних школа из Лесковца положили су и цвеће на споменик у Араповој долини где је стрељано преко триста Срба, Рома и Јевреја. На јаваном часу и подсећање на стравично бомбардовање града на Ветерници пре осамдесет година.

Владимир Петковић, историчар Народног музеја Лесковац, истиче да је то урбани геноцид где је преко 2 хиљаде људи страдало само да би се показала сва моћ и сила.

Жртве холокауста живе док чувамо сећање на њих. Зато су овакви јавни историјски часови изузетно важни за младе генерације јер историјске свести нема без свести о злу које је почињено.