Како су Ивану и Милици козе и куповина куће на селу променили живот

На своје сеоско имање, Иван и Милица дошли су да живе, тек када су направили објекат за смештај коза. У стаду имају 50 грла, а због муже која је највећа обавеза, сваког јутра устају у пет.

“Прво смо саградили њихов објекат, па смо се так онда ми уселили, планирали даље шта ћемо и како ми да радимо и како да се уселимо. Ипак је љубав према њима на првом месту”, наводи Иван Шарчевић, из Меховина.

“Мужа траје неких 45 минута. До шест најкасније завршимо те обавезе. Онда се сређује ходник, дају се житарице, кукуруз и зоб, то дајемо свако јутро, да би пре свега козе биле током целе године. Бала сена обавезно пре пуштања на пашу. Кабаста храна обавезно, јутро - вече, пре пуштања и после пуштања коза на пашу”, објашњава Милица Новаковић, из Меховина.

Козе су током читавог дана на паши. Део млека прераде на имању, а већину продају откупљивачу.

Милица Новаковић истиче: “За сурутком је највећа за сада потражња. С тим, ми се трудимо, бар два пута недељно да вршимо доставу млечних производа за Шабац. Да припремимо робу бар два пута недељно. С обзиром да смо сами, и не можемо баш да постигнемо све, јер немамо тренутно млекару опремљену и неке те веће услове да би могли да проширимо производњу. Остатак млека предајемо млекари која откупљује козије млеко”.

Храну за козе не купују, већ сами производе. Уз субвенције, узгој је кажу, лакши и сигуринији.

“Субвенције су сада по грлу 10 хиљада динара, што није ни мало наивно. Доста нам значи. Уматичене су нам све козе. Обрађујемо око осам хектара. Имамо ту нешто ливада. Житарица, кукуруз... За сада имамо довољно, да подмири све потребе”, наводи Иван Шарчевић, из Меховина.

На имању на којем се годинама није живело, посла има много, кажу Иван и Милица. Улагање у домаћинство и увећање стада њихов је циљ, а живот на селу - будућност.