Село Чумић код Крагујевца: Шта овог пролећа мучи произвођаче цвећа

Производња цвећа, којом се донедавно бавио велики број домаћинстава у Србији, у благом је опадању. Велика улагања, диспаритет у ценама репроматеријала и готових производа, натерао је мале цвећаре да одустану. Опстају велики, попут Тошића из Чумића код Крагујевца, који рачуницу виде у повећању производње.

Почели су из љубави према цвећу и до озбиљног, профитабилног посла стигли после две деценије. Некада су имали стотинак, а данас 3.000 квадратних метара под пластеницима. Учили су и улагали у опрему.

“Куповали наводњавања, столове, грејање, уводили да би достигли тај ниво да осавременимо технологију производњу цвећа”, каже Дејан Тошић, произвођач цвећа из Чумића.

Данас су Тошићи велики произвођачи са око пола милиона саксија цветница годишње. И даље улажу у нове пластенике, шире асортиман и подижу квалитет.

“Ако имаш добар квалитет цвећа имаш и продају. То је најбитније и нема брзе зараде у овом послу. Улаже се у земљу, семе, прихрана, много скривених трошкова”, истиче Драгица Тошић.

Стрпљивим радом, а пре свега квалитетом, вредни Чумићанци изборили су се за место на тржишту. Њихово цвеће краси тргове и паркове широм Србије, а добар глас, далеко се чује.

“Углавном много продајемо кући на мало. Чак из Београда, из Гроцке имамо купце са свих страна”, каже Дејан Тошић, произвођач цвећа из Чумића.

Са европским стандардима у производњи, Тошићи би, кажу, могли и више када би цвећарство имало статус посебне гране пољопривреде у Србији.

“Умногоме су ускраћени, а поготово за коришћење такозваних Европских фондова, јер једноставно они нису препознатљиви у тим пројектима”, наводи Лидија Вуловић, из Пољопривредно саветодавне стручне службе Крагујевац.

Јача институционална подршка допринела би модернизацији и повећању производње, за коју Србија има одличне климатске услове. Тако би и цвећарство од "великог развојног потенцијала", како се годинама о њему говори, постало профитабилна производна грана.