Пирот: Уместо параграфа - шајкаче

Томислав Јевтић, правник по образовању, шнајдер и израђивач шајкача по занимању, једини још чува ово традиционално српско обележје у пиротском крају. Ове године ће у пензију, а наследника ни на видику.

Да ли због изреке да је „Занат злата вредан" - или због деде обућара и баке шнајдерке, Пироћанац Томислав Јевтић одлучио је пре 3 деценије да сувопарне правне акте замени креативним занимањем. Хоби му је постао посао и латио се маказа и шнајдерских машина. Што је још необичније, на предлог пријатеља, почео је да израђује шајкаче.

"И он ми пошаље шајкачу, ја је све рашијем и раскројим и то ми је био почетак.То ми се допало, кренуо сам… Шајкача на први поглед изгледа просто. Међутим, доста се споро ради, има доста операција. Јер се кроји ручно, не ради се то серијски - никада се није ни радило серијски и углавном се ради на једној машини", наводи Томислав Јевтић.

Можда га је и цитат Моме Капора „кад год дођу опасна и тешка времена, шајкача уђе у моду" инспирисао да се усаврши у овом послу, тек Томине шајкаче се продају у домаћим сувенирницама, али и Српским клубовима у свету.

Томислав Јевтић наглашава: "Странци када дођу, они то сматрају обележјем Србије. Када то купи, он зна да је то купио у Србији."

Поред шивења, овај занатлија поправља и старе машине јер су, каже, дуготрајније од савремених:

"То је машина која је 50 година радила и још 50 година ће још радити. Ова глава је тешка 33 килограма. А сада се раде машине од пластике", објашњава Томислав.

Иако има посла, млади не желе у шнајдере. Искусни занатлија им ипак поручује да размисле, јер, каже - занат је креативан, самосталан, независтан од послодавца, а и шефова. Има посла за све, али треба да се ради, закључује пиротски занатлија.