Крушевац: Комшије помажу самохраном оцу и његовој деци

Први пут Мирослав је посао морао да напусти пре 13 година када га је оставила супруга да би бринуо о двогодишњем Николи и седмомесечној Анастасији. Данас је опет онемогућен да ради. Помажући комшији доживео је незгоду, поломио руку, ногу, карлицу. Већ поодрасла деца којој је од малена и отац и мајка брину о њему.

"Цепам дрва мало за потпали, уносим. Помажем и сестри да средимо мало кућу и њему. Кувам кафу и помало ручак”, каже Никола Ђорђевић, син.

Самохрани отац свих ових година трудио се да деци не недостаје ништа. Оно што су имали и имају на претек је безусловна љубав и приврженост. Живе скромно од надница, социјалне помоћи, дечјег додатака, хуманости добрих људи који се нађу у невољи.

"Доста је ту комшија, пријатеља, другара изашло веома брзо, исто вече и наредних 10-так дана у сусрет где су они организовали међусобно су скупљали новац", наводи Мирослав Ђорђевић.

"Е ту се видело да су мештани Вратара притекли њему у помоћ,средили су му купатило, помогли у средјивању куће, мало намирница око куће. Мићко је добар човек, вредан помагао је свима, трудио се. Тешко је и са двоје родитеља, њему стварно свака част", каже Тамара Петронијевић из МЗ Падеж.

"Неки немају привилегију да коју сам ја имао да од самог старта буквално сваког дана будем ту са њима, тако да опет остане нешто лепо у сећању. Нека жеља за убудуће што кажу здравље и мало среће кроз све то свима нама то је генерално свима нама потребно и ништа више од тога", каже Мирослав Ђорђевић.

Мирославу следи дуг опоравак и борба за даљу егзистенцију породице коју је успео да сачува упркос свему што га је снашло у животу.