Чувар традиције: Има ли посла за јединог пинтера у врањском крају

Многи занати полако нестају, све је мање и пинтера, оних који праве дрвену бурад. Један од њих је Зоран Ђорђевић из Врања, који више деценија чува породични занат. Редован је излагач на сајмовима на Балкану.

Занатска умећа у изради дрвених буради и радионицу, Зоран Ђорђевић је наследио од деде и оца, мајстора овог заната. Чувар је традиционалних техника и метода, усклађује их са модерним захтевима и трендовима тржишта.

"Раније се радило искључиво ручно, сада је мало усавршено са машинама које помажу и омогућавају лакши и бржи рад", каже Зоран Ђорђевић, произвођач дрвених буради.

Вишедеценијско искуство у бачварству пренео је и на сина Милана.

"Највећи изазов код нас младих је то чекање, то стрпљење које те старије генерације имају и сад нас уче томе. Иначе, сам процес производње буради је јако једноставан, али сама технологија и праћење тих трендова који се дешавају из године у годину како се развијају винарије и дестилерије ми их пратимо у стопу уз консултације технолога, енолога", наводи Милан Ђорђевић, произвођач дрвених буради.

За израду бурића користе храст стар 150 година који расте на надморској висини од 800 метара. Балвани се режу, сазревају и суше на отвореном две до пет година како би се осигурао најбољи квалитет бурета.

"Има своја својства, своју густину и лепих арома ваниле, бадема и слично томе" истиче Зоран Ђорђевић, произвођач дрвених буради.

Зоран инспирише нове генерације да цене вредности традиције и ручног рада, упошљава пет радника.

"Посао је веома занимљив за нас младе, некако нас подстиче да учимо, неку жељу стварамо за радом, за новом технологијом", наглашава Александар Петковић.

На питање – колико му је потребно времена да направи једно буре, Драган Ђорђевић одговара: „ У просеку једно буре се одради за један дан, један радник да одради".

Ђорђевићи највише производе барик буриће од 225 литара, али и оне мањих и већих запремина, годишње 500 комада, за тржиште Србије и дијаспоре.