Колико је прекомерно коришћење екрана ризично, посебно у раном развоју деце

Стручњаци који се баве психо-моторним развојем деце све чешће се суочавају са негативним последицама прекомерног провођења времена испред екрана. Светска здравствена организација препоручују родитељима да децу до друге, чак и до треће године не излажу екранима док се говорно-језички развој не заврши. Са друге стране, у пракси стручњаци сазнају да су многа деца у раном детињству изложена визуелним медијима и по неколико сати дневно.

Исправљањем изговора појединих гласова логопеди у Ваљеву најчешће су се бавли до пре десетак година. Проблеми данас сложенији су, јер многи малишани не проговарају до друге, чак и до треће године. Један од узрока је њихова прекомерна изложеност екранима.

„Проценат деце са говорно-језичким поремећајима данас је знатно велики у односу на раније, износи чак 70 одсто што значи да свако друго или треће дете има неки говорно-језички проблем. У великој мери утичу управо екрани, таблет, телевизија, значи било који вид медијалног садржаја, којем су деца изложена у најранијем узрасту", објашњава Марина Миловановић Партенијевић из Логопедског центра „Фонема" у Ваљеву.

Забрињава и то што су ретки примери родитеља који стручну помоћ затраже чим уоче проблеме код деце.

„Овде је почела да долази апсолутно без одвајања слогова, без показног геста, све то смо постигли за неких 6-7 месеци, ако се не варам. Јако лепо напредује", каже Милијана Лекић из Ваљева.

"Што се тиче њеног изговарања речи, она их изговара, мало са неразумевањем, али сад је већ боље", наводи Слађана Митровић из Ваљева.

У дигиталној ери појани екранизам све више захтева ангажман стручњака: дефектолога, логопеда, психолога и физиотерапеута. Кад психо-моторни развој деце касни, јављају се бројне тешкоће.

„Симтоми су да се дете можда не одазива на име, да не успоставља контакт погледом, да је игра стереотипна, у смислу да нема функционалног карактера, јављају се поремећаји спавања, поремећаји исхране. То су све неке клиничке слике поремећаји из спектра аутизма. - Шта је разлика? - Разлика је та што деца која су искључиво екранизована, напредак је много бржи", наводи Кристина Николић, дефектолог-олигофренолог.

„Све то утиче на њихову постуру слабљење мишића кичме. Крива кичма, кифоза напред, сколиоза, искривљеност кичменог стуба на страну. Зато је битно да се родитељи на време. За свако дете мора бити аналитичан и индивидуалан приступ рада", каже Огњен Вулетић, физиотерапеут.

У овај логопедски центар на третмане долази више 120-оро деце. По мишљењу стручњака за Ваљево то је велика бројка.