Дуње слабо родиле, али се у Банату ипак прави китникес

Са 13.000 тона годишње, Србија је била у претходној деценији највећи произвођач дуња у Европи. Ове године род је подбацио. Произвођачи наводе да дуња више нема ни у хладњачама.

Последње гајбе овогодишњег рода са два хектара дуња у домаћинству Мирослава Циврића из Мокрина завршиће у китникесу, најстаријем војвођанском слаткишу. Остало је продао или искористио за ракију. Ранијих година су дуње продаване до зиме, ове су нестале са тржишта пре месец дана.

„Овде у Војводини је специфично било. У појединим воћњацима је дуња трулила на стаблу, а на појединима је слабо родила. Не можемо рећи да је супер квалитетна. Нешто је ситнија него што је била ранијих година, што је условљено мањом влагом у периоду зрења што је она требала да има“, каже Мирослав Циврић из Мокрина.

У удружењу жена „Банатско јагње“ у Боки код Зрењанина китникес, или сир од дуња, праве за представљање на сајмовима. Дуње набављају од мештана, али ове јесени није родило ниједно стабло.

„Где год смо тражили нисмо могли да нађемо, бар наше поднебље. Можда је негде било и можда је неко третирао. Овде код нас се дуње не третирају. Оне су једино органско воће, не користи никакву хемију“, каже Марија Вечански из Удружења жена „Банатско јагње“.

Китникес је једна од најстаријих посластица, не тражи много састојака, а може да се чува до годину дана.

„Дуња, вода, то се прокува и онда се дода шећер и кува се неких два сата. Компликовано је само зато што се дуго припрема тај један килограм”, објашњава Бранислава Васић, чланица Удружења жена „Банатско јагње“.

Воћњаци дуње се већ припремају за нову сезону, штите се стабла од дивљачи, након зимског мировања следи орезивање. У успешним годинама произведе се од 30 до 50 тона дуња по хектару, а ове је упола мање.