Квартет пиротских музиколога

Прву композицију Војислав Вучковић је написао када је био ученик пиротске Гимназије.

 „Практично као аматер, љубитељ, одлази у Праг да почне студије композиције и за шест година се враћа, не само са дипломом композиције, дириговања, него и са докторатом”, каже проф. др Соња Маринковић.

По повратку у Југославију ради у филхармонији, Радио Београду, музичкој школи „Станковић”, новооснованој музичкој Академији и неуморно компонује.

„Написаће много тога и поставити темеље будућем развоју српске музикологије и композиторског стваралаштва”, додаје Маринковићева.

Војислав Илић највећи композитор српске духовне музике рођен је у Росомачу, селу на Старој планини, 1911. године. Музичко образовање стекао је на иницијативу патријарха Варнаве, а своје најзначајније дело написао је на студијама у Берлину.

„Написао је једно капитално дело које је Мокрањац желео да напише, а није стигао, а то је осам литургија у свих осам гласова српског осмогласника. То је национално благо”, истиче проф. др Катарина Станковић.

После Другог светског рата, провео је три месеца у затвору без оптужбе и суђења. Када је ослобођен послат је у Нови Сад, где оснива Симфонијски оркестар и оперу.

„За двадесет година, колико је радио на музичкој академији, извео је капитална дела хорске музике”, каже Катарина.

Боривоје Поповић потиче из свештеничке породице из пиротског села Крупац. Зато је његово првобитно опредељење био Богословски факултет. Ипак, љубав према музици је победила, а Србија је добила врхунског педагога, маестра солфеђа.

„У историји српске музичке педагогије Боривоје Поповић ће остати упамћен као аутор инструктивне литературе за солфеђо, аутор инструктивне и методичке литературе за музичко васпитање, композитор, хорски и оркестарски диригент”, наглашава проф. др Драгана Тодоровић.

„У свим његовим делима, поготово у хорским композицијама, увек се осећао дух Пирота и породице”, истиче Весна Гагић, библиотекарка Факултета уметности у Нишу.

Иако није рођен у Пироту, Драгутин Гостушки је своје старопланинско порекло носио у презимену и срцу.

„Он је студирао паралелно композицију на Београдској музичкој академији и историју уметности на Филозофском факултету. Са те две дипломе и једним невероватним талентом за уметност, за процену уметности, са једном огромном ерудицијом, он је био један од најзначајнијих српских интелектуалаца", каже проф. др Снежана Николајевић.

Велика жеља Боривоја Поповића и Војислава Илића да Пирот добије самосталну музичку школу није остварена за њиховог живота

„Наш град своју самосталну музичку школу добио је тек у 21. веку”, истиче Марија Мијалковић, директорка Музичке школе „Др Драгутин Гостушки” у Пироту.

У време када су по оцени стручњака дела српских композитора класичне музике запостављена, обавеза свих нас је да чувамо традиционално старалаштво и наслеђе.