Како се у Средњем Банату користе пашњаци који изгоре током летњих жега

На први поглед би се наслутило да овде нема услова за гајење стоке, јер се трава у Мужљанском риту сасуши још почетком јула. Жељко Шеста је нашао начин да искористи рит са спрженом травом. Гаји краве расе абердин ангус, од којих продаје телад за тов. Ангус једе буквално све што личи на траву.

"Како измиче та квалитетна трава, оне полако улазе у трстике, улазе у шашу, па једу чак и ону стару суву траву. Оне ћемо тамо рецимо у августу, тај пашњак... има ту некакве траве, оне ће њега да обрију као овце. Биће скроз без траве”, наводи  Жељко Шеста, одгајивач товних говеда.

Сточари очекују да им држава омогући закуп пашњака на више од десет година за овакве површине. Тада би могли да улажу у култивацију, ђубрење и сејање трава за испашу.

"Морамо знати да на једном пашњаку, ако имамо једно 250 врста трава, говече користи једно 57 врста трава. Рецимо овце користе преко двеста. Према томе није довољно што има траве, већ врста траве која је на пашњаку. Ми поготово у средњем Банату да се базирамо према расама које могу да користе земљиште лошијег квалитета, као што су херефорд и раса абердин ангус", истиче Драган Багић, из ПСС Зрењанин.

Са ужареног пашњака само телад имају привилегију да понекад буду склоњена у стају. Када се споје карактеристике расе и услови на пашњаку, корист је вишеструка.

"Шталски систем држања по питању рачунице је скуп. Рецимо, дневно оброк за једну краву која има теле, која је у лактацији, која доји је око два евра. Ове моје краве, оне месечно коштају два евра", наглашава Жељко Шеста, одгајивач товних говеда.

Жељко Шеста је избушио бунар за воду у риту и проширио производњу засадом од 11 хектара лешника, па са појилишта за краве наводњава засаде.