Читај ми!

Како се некада правило стакло у Словенији на изложби у Параћину

„Стакло у Цељу и околини од 18. века до данас" назив је изложбе отворене у Завичајном музеју у Параћину који слови за град стакла. Изложбу је организовао Покрајински музеј Цеља.

Прве стакларе у Словенији основали су властелини и црквене установе првенствено самостани углавном за производњу стакла за сопствену употребу.  Стакларе су биле на тешко приступачном простору и у шумама јер је било потребно дрво за гориво али и сандуке за транспорт стакла.

"Било је пуно малих стаклара такозваних ... које су настајале од 17. века па до краја 19. века, а онда су угасили своје пећи. Остале су само стаклара Рогашка која је производила искључиво кристално стакло и стаклара Храстник", каже Јоже Ратај, аутор изложбе.

Сарадња Покрајинског музеја из Цеља и Завичајног музеја из Параћина успостављена је током прошле године која је била проглашена светском годином стакла. Параћинску стаклару преузела је "Стекларна Храстник" па они који се стаклом баве и ту виде добру везу.

"Везе постоје свакако што се тиче саме фабрике, а постоје и што се тиче самог заната, тако да ми је драго да ће публика моћи да се боље упозна са тим", наводи Тијана Пешић, Завичајни музеј Параћин.

На изложби је на панелима представљен развој стакларства у Словенији од 18. века, као и бројни стаклени експонати.Техника ручне израде стакла остала је иста, али је и у Словенији као и у нашој земљи све мање мајстора који се тиме баве.

"Сада траже добре мајсторе да би могли опет да воде ову ручну производњу али људи нема. Људи који су били мајстори отишли су у Аустрију, у Чешку за бољу зараду, исто тако се десло у стаклари Храстник где су потпуно опустили тај ручни програм", каже Јоже Ратај, аутор изложбе.

Састав стакла и технологија израде није се пуно променила кроз векове, али се мењао дизајн. Зато се они који се баве историјом стакларства надају да ће бити више мајстора за традиционалну ручну израду.

среда, 02. април 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом