Да ли су ватински кругови календар из млађег каменог доба?

У атарима села Ватин и Влајковац, на десетак километара од Вршца, почиње наша потрага за Ватинским круговима. Археолози сматрају да овај локалитет потиче из средњег века, али њихова истрага није до краја завршена, и не могу са сигурношћу рећи, о каквој је појави реч. Са друге стране, због своје мистичности, кругови су током година привукли шири круг истраживача - eнтузијаста, који кажу да имају чврсту хипотезу која говори да је реч о ронделима, односно календару из млађег каменог доба.

*Човек у праисторији је желео да заузда природу, пошто се ради о првим земљорадницима који су били на овим просторима, 6500 година пре нове ере. Уз цео Дунав настају слични локалитети у једном кратком временском периду од 300,400 година. Они су на основу кретања планета, звезда, поготову сунца и месеца могли да одреде које је доба године, односно које је доба за сађење, односно за сетву, за жетву или за друге земљане радове”, објашњава Тамаш Фодор из удружења "Феликс Милекер".

Систем прстенова пречника око 150 метара, сачуван је захваљујући мочварном терену, непогодном за обрађивање. Њихови снимци, привукли су пажњу архиоастронома из Румуније, који у Вршачким планинама виде референтне тачке ондашњим људима у посматрању небеских феномена.

“Могли су да одреде четири датума у години, солстицијум - зимски и летњи, и две равнодневице, јесењу и пролећну. Тако да је могуће да су у тим периодима организовали окупљања, где су трговали, где су се можда женили и удавали”, наводи Тамаш Фодор из удружења "Феликс Милекер".

Екипе стручњака музеја кажу да су овакве теорије плод маште ентузијаста. Пре неколико година, ископали су две сонде и нашли малу количина лепа, која би могла указивати да се ту налазио некакав објакат. Док се не учврсте ставови око ове појаве, неопходно је направити пут до локалитета, конзервирати га и сачувати за будуће генерације, кажу у удружењу "Циркулирање".

“Он је и јако близу међународне границе. Са Румунске стране постоји велика заинтересованост да се види овакав локалитет, а хвала богу, ми са ове српске стране имамо поред кругова, још доста локалитета у окружењу”, каже Владислав Петковић из удружења "Цирклулирање".

Кругови се виде из сателита, али не и са земље. Наши водичи кажу да су у околини била насеља, о којима говоре и бројна налазишта, а да у самим круговима, нису пронађени трагови живота, па се верује да је реч о култном месту које се није смело оскнавити. Када смо стигли надомак кругова, случајно или не, осетили смо моћ природе, која нас је мокре, вратила назад.

“Свако ко покуша да оде тамо у ово доба године, може да се проведе управо онако као што смо се и ми провели , да покисне, да му нога пропадне у воду или и горе, било је ломова, тако да, не препоручује се одлазак без некога ко добро познаје пут и ово доба године када је заиста веома ризично”, наводи Тамаш Фодор.

Зима је најбољи период за обилазак Ватинских кругова, јер је видљивост боља, вегетације нема, а површинска вода је залеђена.