Вина из највећег панонског виногорја пили и стари Римљани

У вршачком виногорју непрегледни засади винове лозе веома подсећају на француске пејзаже. Ту се винова лоза гаји још из доба Римљана, и чува тајне и приче које сведоче о винској слави и традицији овог подручја које називају највиноградарскијим крајем у земљи.

Први писани податак о вршачком вину потиче из 1494. када је уграски краљ Ладислав за буре вршаког вина платио 10.5 златних форинти, а пило се и на двору Марије Терезије.

У 19 веку ово је било највеће виногорје у Европи које се простирало на 10.000 хектара . Током дуге историје вршако виногорје је три пута страдало скоро до истребљења, а и сваки пут је васкрсавало захваљујући пре свега раду домаћег становништва.

“1816. временске непогоде свеле су га са 4021 јутра на свега 80, 1884. године филоксера га је погодила скоро до потпуног уништења. Нову бробу за опстанак донела су оба светска рат. Са једне стране осећај туге - када видимо шта је све преживело, са друге стране осећај среће што је, упркос вему преживело”, каже Јасна Живковић из ТО Вршац.

И данас је виноградаство најважнија привредна грана и туристички потенцијал овог региона и посао који се наслеђује генерацијама.

“Тако смо се и определили, моја породица, да нам је ово једини посао, да није процена наша била да од тога може да се живи не би ни улазили у ову причу … конктретно у Гудурици ми тренутно имамо 6 регистрованих винарија ја бих волео да нас за пар година буде бар дупло више, да би обогатили понуду”, каже Иван Милановић, винар и виноградар.

“Преспектива свакако постоји, мислим да је виноградатсво у порасту и свакако да за малде људе може бити, за почетак веома инетерсантно, а он да после много рада и труда нешто од чега могу да живе као породица” сматра винар и виноградар Иван Стојшић.

А преживела је и аутохтона сорта креацер и то захваљујући Ђрођју Крстову, који је 1980. био члан тима за спасавање ове скоро истребљене сорте, којој је Раде Шербеждија посветио песму

“Прича је била озбиљна, у једном моменту он необуздан, задовољство неко, смех, каже да није то од тог вина - како оно беше вино - Креацер креативно вино потискује негативне мисли, а креира позитивно расположење.... и онда је он написао песму за креацер, каже ово вино цело пијем ништа Шарцу даје. Том креацеру је мајка винова лоза, отац је вршачке планине, син је Гудурички врх, а судбина је сунце и клима над Банатом, знате када пијете ово вино онда свет посматрате са осмехом радошћу и љубављу и у то име живели”, објашњава Ђорђе Крстов, хроничар вршачког виногорја.

У септембру месецу, пред крај бербе Вршчани дуже од пола века славе у част грожђа и вина. То су чувени Грожђебалски дани, који у овом граду окупе више од 100.000 туриста и када се за три дана светковине попије 15.000 литара вина и поједе 20 тона грожђа.