Косовски завет: Српска православна црква и верници обележавају један од најзначајнијих празника - Видовдан

У дворској цркви кнеза Лазара подигнутој у средишту  града који кнез  одабра 1371. за своју престоницу,  српска војска причестила се уочи боја на Косову. У једну од најважнијих битака у историји нашег народа на Видовдан 1389., кренуло је десетак хиљада војника против вишеструко надмоћнијих отоманских снага. Иако у боју поражени кнез Лазар и његови јунаци остали су симбол борбе за слободу и наде у будућност, део тековина идеје Видовдана коју Крушевљани поносно негују.

"Косовски бој се са једне стране и у историјском контексту и времену завршио, али у духовном смислу он и даље траје. Срби су и даље на распећу, Срби су и даље на крсту, и ми се ево сабирамо сваке године овде у његовој задужбини, у славној цркви Лазарици, просећи од њега молитве и надахњујући се њиме да имамо непрестано ту свест да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека”, наглашава Жељко Марковић, старешина цркве Лазарице.

"Што се тиче самог боја на Косову, он је био једна прекретница у том неком традиционалном смислу да смо ми после боја на Косову почели да се ослањамо на традицију, на витештво, на част и на јунаштво које су показали наши преци у тој бици и које нас је одржало, заправо, кроз турско ропство", истиче Богдан Вучкчовић, историчар Народног музеја у Крушевцу.

 Историја сведочи да су Срби, и околни народи, на Видовдан често преживљавали разна искушења, тренутке од судбоносног значаја.

"1869. је донет Устав кнежевине Србије на Видовдан, 1878. је почела расправа о будућем статусу Србије на Берлинском конгресу, 1914. је ивршен атентат на надвојводу Франца Фердуинанда у Сарејеву, 1948. резолуција Информбироа", додаје историчар Вучковић.

Видовдан је Дан светлости, дан посвећен и старословенском божанству, светом Виду,  па оста записано, да се на овај дан и јасније види ко је вера, а ко не вера.