Крушевац: Сећање на жртве фашиста у Дому Слободишта

Дом Слободишта, као део истоименог спомен-комплекса који чува сећање на жртве фашистичког терора у крушевачком крају, поново је отворен за јавност. У објекту, за чију је реконструкцију издвојено 26 милиона динара, отворена је изложба Музеја жртава геноцида „Сећање које траје: Пребиловци”.

Међу бројним фотографијама и документима и дрвена столица. На њој су хрватске усташе мучиле, а потом погубиле и у јаму бациле пребиловачку учитељицу Стану Арнаут. Лета ’41. у овом малом херцеговачком селу страдало је више од 800 Срба, жена, деце и стараца.

„Да морамо да се сећамо не само Пребиловаца, иако су они у Херцеговини и географски далеко од места на коме се данас налазимо, јер обавеза свих нас као потомака, пре свега обавеза људи који раде у музеју, музеалаца, је да чувамо сећање и на те страшне дане”, сматра Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе, виша кустоскиња Музеја жртава геноцида.

Са истом жељом шездесетих година прошлог века, у Крушевцу је на месту логора из Другог светског рата, подигнут меморијални комплекс Слободиште. Спомен-парк на стратишту где је током четири и по године под немачком окупацијом живот изгубило 660 људи.

Најмасовније стрељање на Слободишту било је 29. 6. 1943. године, када су Немци за један дан убили 324 човека као одмазду за напад партизана на немачку колону у близини села Ћелије, наводи Никола Пантелић, директор Народног музеја у Крушевцу.

„Иначе, још један куриозитет јесте то да Немци нису имали на Слободишту довољан број затвореника па је остатак који би испунио квоту стрељан у логору на Бањици”, додаје Пантелић.

Уз сећање на Крушевљане страдале на Слободишту, нова стална поставка, која ће у Дому бити отворена на дан ослобођења града у Другом светском рату, чуваће и успомену на жртве бројних одмазди фашиста по околним селима.