Међународни дан борбе против насиља над старима: 16 одсто старијих жена доживи неки облик насиља

Насиље над старима је велики здравствени и социјални проблем - они који га трпе углавном се устежу да га пријаве, а млади недовољно схватају њихове потребе. Овај проблем је углавном израженији у сеоским и сиромашним срединама. Времешни Пироћанци најчешће се жале на институционално насиље, односно на лош здравствени систем.

„Бесконачни редови за пружање здравствених услуга. Постоји кол центар, пензионери упорно зову, али одговора нема. Веома често добијају предлоге и савете да ураде то у приватним клиникама, што није како треба“, наводи Јован Николић, председник Градске организације пензионера Пирот.

Наше становништво убрзано стари, а ми на то нисмо довољно припремљени.

Сандра Перић, директорка Коморе за социјалну заштиту каже да наши градови нису прилагођени потребама старијих суграђана. Додаје: “То је нешто чиме морамо да се позабавимо у наредним годинама, па и са здравственим системом и приступом разним системима и услугама.“

„Сви системи заједно морају да уложе пуно снаге како би наши стари живели безбрижније, мирније, срећније и задовољније. Оно што сада ми оставимо, то ће нас сачекати у некој будућности, јер сви ми старимо“, истиче Марија Васић, директорка Центра за социјални рад у Пироту.

На трибини која је организована у Пироту стручњаци су посебно указали на проблем насиља над старијим женама.

„Зато што жене дуже живе, али у лошијем здрављу, жене дуже живе и у већем сиромаштву у односу на старије мушкарце и жене су најчешће неформални неговатељи“, наглашава Наташа Тодоровић, из ЦК Србије.

Брига о старима у највећој мери је повезана са економским и културним развојем друштва, од којег зависи како ћемо живети у позним годинама.