Исидори Жебељан у част: премијером опере "Маратонци " почео Фестивал у Крагујевцу

"Та музика је  као грозничава фантазија, која вришти и јеца, подсмева се и удара, слави и праска, између звука балканских лимених дувача и клецмар музике", писала је немачка критика после премијерног извођења опере "Маратонци" Исидоре Жебељан на Фестивалу  у Аустријском Брегенцу. Балканска црна комедија - "Маратонци трче почасни круг" Душана Ковачевића, основ је за писање либрета, уз измене и прилагођавања.

 тако да смо и неке делове потпуно искључили напрамер читава прича о крематоријуму то не постоји, зато што није могло да стане у оперу, тако да је Дјенка морао да погине на други начин, тако да смо све то већ прилагодили онда у сагласностуи са Душком  Ковачевићем и то је функционисало и тада као и сада”, објашњавадр Борислав  Чичовачки, уметнички саветник Инртернационалног  фестивала "Исидора Жебељан ".

Прво изводјење  у Србији на матерњем језику, окупило је врсне оперске солисте, изванредних  вокално глумачих способности који су изнели духовит текст и брзе дијалоге .

"Oпера траје само сат и 15 минута, али нема никакву паузу. Врло је напорно, врло је концентрационо захтевно ,деситуре за певаче су врло, врло захтевне . јако се забављамо, текс је бескрајно духовит “, каже Ана Цветковић Стојнић, оперска певачица.

“Морам да признам да је ово можда најтеже дело које сам икада радио, захтевно у музичком смислу, а у режијјском смислу, мислим у извођачком уопше није тешко, јер сви знамо добро ово дело”, наглашава Љубомир Поповић, оперски певач.

Уз домаће уметнике гост из Пољске, Пјотр Прохера - иза кога су већ три опере Исидоре Жебељан и седамнаесточлани оркестар под диригенском палицом светски признатог Премиила Петровића. У оквиру Фестивала и награде најбољим младим композиторима и наступ чувеног Бродски оркестра.

“Посебно смо поносни што је овај фестивал у Крагујевцу и надамо се да ће велики број публике уживати у у Исидориној музици” истиче Божидар Рајић, организатор Интернационалног фестивала "Исидора Жебељан".

Јер, ноте живота, енергије и светлости, светских меридијана и српских титраја, коју је стварала, припада свима. И како је говорила - док слушамо музику - садашњост је вечна.