Мистика истока: Живи ли још змај у легендама Тимочке Крајине

Ретко који крај у себи има толико мистике као Источна Србија. Овде су се укрштале многе културе и народи, и свако је иза себе оставио неки мит, легенду или веровања у разна натприродна бића. У селу Добра код Голупца живи Драгица Попић која зна много таквих прича, легенди и бајалица.

Село Добра на пола пута између Голупца и Доњег Милановца, сакривено је међу брдима у Ђердапској клисури. Може бити да га баш због његове скровитости, посећују разна наднаравна бића од којих је, како кажу поједини мештани, змај најчешћи гост.

„Нагледали смо се ми њега кад иде горе, па сиђе код човека у комин. Одоздо иде, из прека. А и деца су га видела. Мој син, ћерка, сви смо видели. Видели су га доле са игралишта кад са Љупкова прелази овде код нас. Па, не прави он штету, он воли жене”, наглашава Драгица Попић, сакупљач народних прича и легенди.

Још се Марко Краљевић надгорњавао са вилом Равијојлом по Мироч планини, па се и дан данас у источној Србији препричавају сусрети са овим опасним лепотицама.

„Нас су учили да увек певамо, вичемо, звиждимо и да лупамо нешто, неку канту кад се приближавамо извору. Онде виле доводе децу на купање, и оне се ту перу око извора. И, увек кажу вичите, галамите, да вас не омаше виле. Ако вилу видиш а она не успе да побегне, останеш глувонем, не знаш да причаш, не знаш ништа”, додаје Драгица.

Баба Драгици су ове приче преносиле њена мајка, бака, прабака. Има ту и легенди о копитарима, који на прелу убијају девојке, о вампирима који тумарају по селу и спопадају народ, али и бајалица, којима се деца штите од урока. Током векова у Источној Србији и Ђердапској клисури мешале су се разне културе и народи. И свако је са собом донео своје митове и легенде.

„Од онога да је Херкул размакао стење, па смо тако добили Ђердап и да је оно велико море истекло кроз Дунав, па о томе да су Јасон и Аргонаути у потрази за златним руном пловили узводно Дунавом, па стигли чини ми се чак негде до Голупца”, истиче Јелена Бујдић Кречковић, Национални парк Ђердап.

И за крај, ево и ње – аждаје. Кажу да је баш код Голупца свети Ђорђе окончао њену језиву каријеру, али јој је, у самртном ропцу, из уста излетела по злу чувена голубачка мушица, која је вековима морила стоку. Мушица је кажу изумрла потапањем нижих делова Голубачког града у којима је боравила, али легенда и даље живи.