Шта је у љубавној причи Чучук Стане и Xајдук Вељка историја, а шта легенда

О Хајдук Вељку Петровићу, јунаку из Првог српског устанка, постоје бројни историjски записи и уметничка дела, као и сећањe на његову реченицу „Главу дајем, Крајину не дајем”. Његова друга жена Чучук Стана, била је писмена и знала је неколико страних језика, што је било необично за Србију у турско доба.

Чучук Стана срела је Вељка у Поречу, данашњи Доњи Милановац, јер су јој Вељкови бећари отели девојачку спрему. Кажу да је љубав букнула на први поглед и она ће доцније постати законита супруга великог јунака, иако је већ био ожењен Маријом за коју се причало да не подржава Вељкову хајдучију и његове бећаре.

„Чучук Стану је јако заволео због њених карактерних особина и она му је била јако приближна, чак су заједно учествовали у бојевима, прихватила је то што је хајдук и подржавала је све то”, објашњава Весна Николић из Музеја Крајине, Неготин.

За венчање са Станом, записано је, платио је владици хиљаду гроша за пристанак, а писарима три пута по хиљаду гроша да упишу и обаве венчање. Невеста је, кажу, имала 15 година, али је већ показивала да је другачија од већине жена у тадашњој Србији. Била је писмена и говорила је неколико језика, па се сматра да је и прва жена дипломата.

„Можемо да кажемо да је то једна вредна девојка, способна млада жена, она се побунила. У то време није се смело говорити, тако отворено, пред родитељима, пред мушкарцима, просто се знало место жене”, истиче Емилија Петровић, етнолог и антрополог Музеја Крајине.

У Зајечарском театру, лик Чучук Стане у истоименој монодрами оживела је глумица Наташа Петровић.

„Она је била као дечак кад је била мала зато су је тако и прозвали, Чучук Стана, каћук Стана, мала Стана или дечак Стана. Ја мислим да је то била њена фасада, а да је она била јако емотивна особа, као што сам негде и ја, али није показивала то. Баш као што је Жељко Хубач написао у тексту, нисам дала да ми поломе снагу”, наводи Наташа Петровић, глумица зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић”.

Прича се да је Стану красила изванредна лепота, а она се о свом изгледу бринула користећи биље. Усне је чинила једријим уз помоћ љутих папричица.

„Да ли се она штипкала да буде румена или се умивала разним биљем да јој лице буде чисто, могла је да користи цветове, латице руже или папричице или је гаравила обрве, да њено лице буде савршено”, наглашава Емилија Петровић.

После Вељкове погибије, Стана се удала за грчког хетеристу Јоргаћа и изродила троје деце. Никад се није вратила у Србију, иако је то жарко желела. Сахрањена је у Атини 1849. године.