Ко је остао у пустим селима Старе планине

Бројна села на старој планини имају све мање становника јер су их многи напустили у потрази за бољим животом. Има, међутим, и оних који од планине не одустају и живе ту поштујући законе дивље и нетакнуте природе.

Звук меденице још увек одјекује Старом Планином. Као последњи сточари и ван Равног Бучја, Јовановићи чувају традицију и дедовину. Љубинка каже да су од предака научили и како кроз живот, без стреса, упркос тешкоћама.

„Најважније је кретање, да си стално у покрету, здраво да се храниш, позитивно да размишљаш и то је то, увек кретање с овце, краве … “, истиче Љубинка Јовановић, из Равног Бучја.

А Душко се највише посветио коњима.

Узгојем се бави због љубави према тој животињи. Крдо би било и бројније, али су ждребад често жртве чопора вукова, против којих сам не може да се избори.

„Кад зовеш ловачко, кажу зови Парк природе, кад зовеш Парк природе, кажу зовите ловачко, они су надлежни. Значи, пребацују кривицу један на другога. Нема више организоване хајке, нема више тог поверења, значи сељак је препуштен сам себи, како уме, али одустати нећемо значи“, наводи Душко Јовановић, из Равног Бучја.

Упорност су доказали спречавањем изградње хидроцентрале на Равнобучкој реци, која је извор живота, а уцевљавањем би пресушила.

„У потпуности, уз помоћ Пироћанци. Имамо и удружење смо формирали за заштиту река Старе Планине“, каже Душко Јовановић, из Равног Бучја.

Љубав према коњима пренео је и унуцима. Док пише домаћи Лени, друштво прави пуж Гари, али највише воли Мистрала.

„По цтаном филму му је дао име“, додаје Душко Јовановић.

„Лепо је зато што га можеш јахати и успут ти прави друштво кад си сам“, наглашава Лена Ристић, из Јање.

Ленини родитељи су једини млади брачни пар у Јањи. Вук је најмлађи житељ. Ручица му је можда случајно стиснуте песнице, али његов отац, дрвосеча, чврсто се одлучио за живот на селу.

„Има велике предности. Не знам, мени планина одговара највише. Тако да ми је овде супер, боље ми је него у граду“, каже Александар Костић, дрвосеча из Јање.

Са тим је сагласна и његова супруга Санела. Школа у Јањи је рушевина, а да такви објекти могу опстати као туристички, пример је школа Јове учитеља у суседном селу.

„С тим што се одушеве и најмлађи посетиоци, који тек треба да крену у школу, али буди лепе успомене људима, коју су већ у пензији, који су били просветни радници, па сврате да виде ето”, закључује Санела Јовановић, туристичка водичкиња из Јање.

Стара Планина је ћудљива, јер у једном дану може имати и четири годишња доба. Али тај бисер природе пружа човеку мноштво дарова живота. Зато је потребно да се воли и чува, како то чине њени житељи.