Да ли у Мајданпеку и данас траје златна грозница

Небојша Траиловић је рођен пре 7 деценија у златоносној реци Пек. У социјалистичкој Југославији, како каже, није било дозвољено да се испирањем трага за златом, којег тврди има и у Црној и Тодоровој реци, односно у свим притокама Пека.

„Углавном са леве стране. Па имамо мали Пек, који знамо да је златоносан, улива се у Пек овде код фабрике цеви одавде. Након малог Пека иде Грабова река која је најзлатоноснија, најбогатија златом. Ту је највећи грумен злата нађен, па опет помиње тај Други светстки рат. Од 42 грама, највећи грумен. Пријављен наравно, а ко зна шта су још људи нашли тамо", наглашава Небојша Траиловић, трагач за златом.

Небојша је само једном у Пеку пронашао грумен од скоро три грама, због тога налази и друге начине да зарађује.

„Ја сам више зарађивао на вргањима. По тридесет, четрдесет килограма продајете, зависи од цене, али, по тридесет, четрдесет килограма то за пет, шест сати", истиче Небојша Траиловић.

Ловци на злато и друге драгоцености сада користе и детекторе. Ипак ретко ко жели да о томе јавно говори. У Мајданпеку за златом трагају одавно рудари, али се још прича о неоткривеном благу хајдука Рајка. Пећина у којој се крио данас је доступна туристима, али благо које је запленио од турских каравана још није пронађено.

„Цртале су се мапе, причале су се приче, мистерија је расла с протоком времена. Па чак и овај златоносни Пек у легенди се везује да пролази негде у дубини тог закопаног злата и испира га и те делове злата, носи овим Малим Пеком. Сасвим је нормално да у Мајданпеку влада мистерија за златом и да та потрага не сме да престане док га не нађу. Ко ће га пронаћи, Рајко неће сазнати, можда ми хоћемо", објашњава Горчило Потпара, из Мајданпека.

У потрази за златом, некада су трагачи и рудари у Мајданпек стизали и возом. Јова Стојановски радио је у борској топионици. До злата је стигао уз помоћ мишића, као омладинац, уједно пионир бодибилдинга, четири пута био је првак Југославије, али је освајао медаље и широм Европе.

„До злата потребно је задовољити тај златни круг, бодибилдинга, вероватно и других спортова. Није само за бодибилдинг важеће. То је тренинг, исхрана и одмор. Значи, без, пре свега морам да нагласим, бар у то време, без икаквих додатних стимуланса, типа стероида, анаболика, психостимуланса. Заиста у то време малтене је то било потпуно непознаница", истиче Јова Стојановски, бивши државни првак Југославије у бодибилдингу.

Јови се позлатила спортска каријера, након које се посветио угоститељству. И даље води здрав живот, због чега се залаже за очување природе. Небојша, који још трага за златом, на традиционални начин такође, сматра да је склад животне средине највеће благо.