У Србији се годишње пријави нестанак до 1500 деце

Данас је Међународни дан нестале деце. У Србији годишње нестане између 1300 и 1500 деце. Узроци нестанка су различити, па се тако најчешће дешава да самоиницијативно побегну од куће или установе у којој бораве.

На киоску у Краљеву купила цигарете, оставила пасош и телефон уз речи: "Доћи ће неко ово да узме" и тада јој се губи сваки траг. Осам година од нестанка тада деветнаестогодишње студенткиње економије Биљане Ђорић, траје агонија породице. Не губе наду да ће је наћи.

Мајка Весна Ђорић каже: „Добијали смо разне информације, међутим све су биле лажне, чекамо да се јави или да нам неко јави ако нешто зна. Потпуно сам сигурна да неко нешто мора да зна”.

Статистика је забрињавајућа: током прошле године у Србији је пријављен нестанак 1523-оје деце. Њих 1518 је, на срећу, пронађено - али се о петоро још ништа не зна. Зато се Фондација “Тијана Јурић” залаже за увођење система узбуњивања јавности - Амбер алерт.

“У понедељак у просторијама владе имамо трећи састанак који ради на имплентацији самог Система и сигуран сам да ће тај систем помоћи да се овакви случајеви и нестанци предупреде”, наводи Игор Јурић.

Према подацима Америчког центра за несталу и злостављану децу систем - Амбер алерт допринео је да се 95 одсто случајева реши за 72 сата. Примера ради после емитовања прилога на телевизији у Италији, након осам година пронђен је нестали младић. Томе се нада и Весна Ђорић.

“Ја имам осећај да је она жива и да ће се једног дана појавити на вратима. Верујте свакога дана свако звоно на вратима мислим да је она, сваки позив на телефон, ја мислим да је она”, истиче Весна Ђорић, Биљанина мајка.

О многим нестанцима нема информација, тек мали број доспе у јавност. А управо је алармирање шире заједнице, укључивање медија и грађана, кључно у прикупљању информација које ће помоћи у проналажењу несталих.