Расадник лаванде у Мачви

Све што је за нешто више од годину дана рада у Екваторијалној Гвинеји зарадио, Дејан Виторовић из мачванског села Глушци, уложио је у расадник на породичном имању. Уз помоћ породице, годишње произведе 100.000 садница, највише лаванде.

Из Африке у Мачву, Дејан се вратио са искуством и новцем којим је унапредио производњу започету још у основној школи. Знање мастер-инжењера пејзажне архитектуре већ три године примењује у свом расаднику.

“Било је лепо у Гвинеји, радио сам у својој струци, био сам пејзажни архитекта. Пројектовао сам. Изводио сам радове у председничким палатама. Желео сам нешто своје да покренем у Србији и због тога сам се вратио”, каже Дејан Виторовић, из Глушаца.

Пројектује и за друге, али највише воли рад на свом имању. Хектар расадника окружују традиционалне ратарске културе. Уз породицу, посла има и за сезонске раднике.

“Велика производња, велики и улог, али кад се прода узме се и неки већи новац. Знате оно кад оду деца, некако си сам, немаш, овде смо сви заједно, радимо, мучимо се, али ту смо. Драго ми је што се вратио”, наводи Весна Виторовић, Дејанова мајка.

“Прошао је, видео је како то функционише у другој земљи, како се тамо ради, стекао је искуство, и вратио се да примени у својој домовини”, каже Катарина Виторовић, Дејанова сестра.

Медитераским биљкама прија мачванска равница. Уз лаванду, којој је од резнице до велике биљке потребно неколико година, у Глушцима производи и рузмарин, смиље, сантолину и гауру.

“Лаванда се када сам ја почињао није толико производила. Желео сам нешто своје да кренем. Друго биље? Гледао сам да то буде медитерански стил. Све биљке су медистеранске и отпорне су на зиму”, ојашњава Дејан Виторовић из Глушаца.

У иностранство, Дејан сада иде само као туриста. Највише садница прода купцима у Београду, а уз проширење асортимана, планира и извоз биљака.