Студенти из Србије и Европе апликацијом приближавају Виминацијум младима

"Желим да сваки пут удари свој мали прст", једна је од клетви по узору на оне из доба Римског царства због чега се ишло код врачева који би их закопавали и молили се боговима за њихово остварење. Ову су бацили студенти у оквиру Kултур пројекта који су у Археолошком парку Виминациум тражили нове начине да миленијалцима приближе културно наслеђе.

"Мислимо да је то нешто што би свима било занимљиво јер је магија нешто што све нас интересује и онда је свако од нас написао по једну клетву добру или лошу која ће бити закопана и онда ће после неког периода откопати и прочитати или представити следећим младим људима који буду били на овом месту", наводи Јована Димитријевић, студенткина Историје уметности, на Филозофском факултету у Београду.
Технолошки напредак у овом тренутку толико је брз да за собом оставља све који не умеју да ускоче у тај воз. Зато шездесет студената из Италије, Словеније, Кипра, Хрватске, Мађарске и Србије, покушавају да приближе археолошке налазе младим људима кроз дигиталну комуникацију.
"Радимо комбинације причања приче и то покушавамо да повежемо са мултимедијом са медијским платформама које су данас популарне Фејсбук, Тик Ток, инстаграм, радимо кратке видее који ће привући пажњу гледаоца и жељу за даљим образовањем", истиче Мислав Годањ, студент Археологије, са Филозофског факултета у Загребу.
Причање прича и универзалне вредности као што су љубав, лепота, смрт идеална су спона између културног наслеђа и данашњице. Већ много година то је и кључна разлика која Виминациум издиже на пиедестал Археологије у Србији и свету.
"Правилно је то да користите научне податке, оно што је заиста утемељено у науци, али да интерпретирате популарним језиком, језиком разумљивим свима, језиком нарочито разумљивим деци и младима", сматра Јелена Ђоковић Грашар, виши научни сарадник Археолошког института и пројект менаджер.
Резултати и нове идеје биће свима доступне на онлајн платформи која је хибрид друштвене мреже и wеб апликације.
"Циљ пројекта је да менаџери у култури, стручњаци за културно наслеђе, музеалци и археолози уче од младих људи. Како би заинтересовали нове генерације за археолошка ископавања. Тренутно је заинтересованост врло мала јер су то углавном статичне туре, без додатних активности", каже Алисио Скиро, из Асоцијације локалних удружења за културне активности и догађаје, Сардинија/Италија.
Пројекат Миленијалци за културно наслеђе финансира се кроз Ерасмус+.