Познато по индустрији текстила, намештаја, обуће; каква је привредна слика Врања данас

Машине - за шивење, обраду дрвета, паковање, заваривање. То је традиција, и реалност у врањској привреди. У граду је активно око 1100 привредних друштава и 2500 предузетника.
"Већином фирме стабилно раде, значи није као раније, пре 10-ак година када су многе затваране фирме, отваране нове, била је преквалификација много чешћа. Сад је то доста стабилно, немамо те случајеве да масовно долази до затварања фирме, до отпуштања радника”, наводи Бранислав Поповић, из Регионалне приведне коморе Јабланичког и Пчињског округа.
Мала и микро предузећа су најбројнија - произвођачи намештаја, обуће, фирме у текстилној, прехрамбеној индустрији, угоститељству, а има и новорегистрованих у информационим технологијама. Просечна зарада у граду је око 65 хиљада динара, у привреди је и мања.
"Наравно, ми као радници бисмо волели да увек имамо мало већу плату, то је у свакој фирми, мислим, али с обзиром на то какво је стање у свету, држави и свугде око нас, ја сам задовољна", каже Слађана Митровић, радница.
"Све је у реду, и услови рада, и плате. Како свуда, тако и овде. Послодавац на време исплаћује плате", истиче радница Радица Анђелковић.
И већи и мањи послодавци су због, како истичу, поремећених односа на тржишту и инфлације много изгубили у претходне три године.
"Поједине сировине су поскупеле од 40 до 140, 210% што се одразило и на повећање цена производње, а самим тим и на саме продајне цене. И то опет утуче на то да потрошачи, купци не могу да купе у оним количинама или обиму да је све нормално", сматра Слађан Дисић, генерални директор компаније "Симпо".
"Тренутно имамо сасвим довољно посла, чак и за више радника него што имамо. Међутим, проблем су цене. У прошлој години смо једва успели да подигнемо цене према иностранству 15-17%, а мислим да је требало да идемо 20-22%”, истиче Радован Станковић, власник фирме "Микромодели".
Елфиде Олгун, менаџерка у "Теклас аутомотив"-у каже да је велика предност да могу да раде и да криза није утицала.
Турски произвођач ауто-делова најновији је већи улагач, запошљава 200 радника. Погон је у насељу Бунушевац где се налази и Слободна зона.
Слободна зона Врање постоји као привредно друштво од 2013. године, заузима површину од 124 хектара. Посебним елаборатом о економској оправданости пре две године проширена је и на територију Ниша. За сада, једини корисник Слободне зоне је кинеска фирма која послује у том граду.
"Интереси града на чијој територији се проширује слободна зона уопште нису у сукобу са интересима Слободне зоне Врање. Само се поједностављује, односно излази се у сусрет привредницима”, наводи Бранислав Стојковић, директор "Слободне зоне Врање".
Тржишту рада недостају ткачи, возачи, професори биологије и доктори, док је највише незапослених прехрамбених, правних техничара, конструктора.
"Видно је смањен број незапослених лица, за подручје града Врања. То би се могло образложити као резултат што директног посредовања Националне службе за запошљавање по пријављеним потребама послодаваца, и наравно укључивањем лица у активне мере запошљавања", објашњава Весна Станојковић, портпаролка НСЗ-филијале у Врању.
Готово 6 хиљада Врањанаца је незапослено, у односу на пре 10 година - три и по хиљаде мање. То је резултат и миграције становништва. Најчешћи разлог за дуготрајни одлазак младих из града је посао.