Шта ново открива прва Монографија о најстаријем манастиру у Топлици

Након вишедеценијских археолошких истраживања и прикупљања материјала, проф. др Емина Зечевић публиковала је прву Монографију манастира Св. Николе у Куршумлији. Она би будућим генерацијама археолога, историчара и историчара уметности, требало да буде добра основа за даља истраживања манастира, али и осталих локалитета на подручју Топлице.

Куршумлија је једино место у Србији које има 2 Немањине задужбине - манастире Св. Николе и Пресвете Богородице. Стефан Немања је овде стварао српску државу, али је ово подручје стратешки било важно и у ранијим периодима људске цивилизације о чему сведоче бројна открића научника, за које је ова територија изузетно богата културно-историјским и археолошким наслеђем.

“Ми смо за седам година овде регистровали преко 200 локалитета. Од тога већина њих није била позната. Знате, то је количина споменичке грађе која може да се ради деценијма. За многе археологе, историчаре, сродне струке, постоји просто изузетна грађа коју тек треба радити”, наводи др Емина Зечевић, музејска саветница Народног музеја у Београду.
Др Емина Зечевић је са прикупљањем грађе за Монографију Манастира Св. Николе у Куршумлији почела 2006. године. Манастир је изграђен између 1159 и 1166 године и интензивно живео до 14.века када је доживео велики пожар. Обнављан је и као такав одолевао вековима и бурним временима. Грађа која је прикупљена приликом истраживања биће преточена у археолошку топографију овог подручја на основу кога се могу вршити даља истраживања.
Др Емина Зечевић, музејска саветница Народног музеја у Београду додаје: “Ја мислим да је приоритет радити сада и на другој Немањиној цркви - Богородица има мање елемената за само зидање и реконструкцију, али зато има много више потенцијала за археолошка истраживања.
Примарни извор монографије је археолошка грађа, што је посебно драгоцено јер има мало сачуваних писаних извора.
“Археолошка грађа прича своју причу. Реконструисана је комплетна историја средњовековног манастира и живота манастира у турско доба, до краја 17.века. Овде су читави хоризонти, читава столећа, заправо живота у манастиру осветљена захваљујући археолошкој грађи”, истиче доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду.
Последњих деценија интензивно се радило на обнови светиње. У току је подизање свеобухватног зида, а у плану је и изградња манастирског конака.