Како од загађења заштитити реку Лим од Плавског језера до ушћа у Дрину

Само кроз ненасељен део слива, Лим је тиркизан и разигран, тамо где му се приближио човек препознатљив је по плутајућем отпаду, заједничкој срамоти житеља општина у Полимљу све три државе.

На пут дуг 219 километара, до ушћа у Дрину, Лим креће као отока Плавског језера, креће чист и незагађен и да зна шта га чека низводно, вероватно би пожелео да је река понорница.

“Кад се тиче Плава и Андријевице, у само двије општине, регистровано је укупно 14 депонија, а кад се тиче Бијелог Поља – 46!”, упзорава Алмер Мекић из НВО Еуромост из Бијелог Поља.

Стога и не чуди што је из Потпећког језера код Прибоја зимус извађено 15 хиљада кубика смећа које је Лим покупио успут, а зауставила ланчаница да не угрози рад хидроелектране.

Приоритет је, сложили су се учесници Конференције о заштити Лима у Плаву, изградња регионалне санитарне депоније на северу Црне Горе и стална брига о Лиму у сваком делу њеног тока уз подршку надлежних министарстава.

“Мора се урадити на чишћењу корита од спрудова и заштити у том дијелу, а наравно и несавесно одлагање смјећа поред ријеке Лим”, сматра Вуко Тодоровић, председник Општине Беране, а Борис Мрдовић, председник скупштине Општине Прибој додаје: „ Да свако покуша да на адекватан начин изради ланчанице како би заштитили низ појас Лима плутајући отпад”

“Морамо и едуковати наш народ, морамо и водити рачуна да се обезбеде контејнери, да се обезбеди да тај народ има где да стави то смеће”, сматра Драгољуб Богдановић начелник Општине Рудо у Републици Српској.

“Да заједно наступимо са тим пројектима према међународним приступним и предприступним фондовима ЕУ, где је снага три државе неупоредиво, неупоредиво већа од снаге једне или пет општина”, каже Владимир Јоковић, потпредседник Владе Црне Горе за економски систем.

И строжа казнена политика је једна од мера заштите Лима и при заштити земљишта од ерозије и илегалне експлоатације шљунка који итекако утиче на биодиверзитет реке.

Наташа Миливојевић сарадник Светске организације за заштиту природе, ВВФ Адриа истиче: „Оно што је интересантно да смо ми у претходном периоду спроводили детаљне хидробиолошке анализе и утврдили смо да присуство ендемске врсте рибе светлице.”

Има је и у црногорском и српском сливу, и да не останемо без ње договорене мере траже и хитно спровођење.