„Срећно место”

Маша Поповић је усамљена девојка, у породици и у школи. Kаже да не разуме себе, нити свет. „Срећно место”, нова представа ваљевског Центра за културу, драма је о отуђености.

„Тинејџерима у том периоду уопште није лако. Често се осећају несхваћено да ли од породице, од пријатеља. Често се ту десе и неки породични проблеми за које друштво не зна. Међутим, та деца то јако добро прикривају и, нажалост, нека не успеју да нађу помоћ", каже ученица Ваљевске гимназије Валерија Белушевић.

Мада је у представи у улози тинејџера, Александар Лукић је у реалном животу професор историје у основној и средњој школи и ради са децом и младима.

„Оног тренутка кад се дошло до тога да је породица уништена, друштво, једноставно, више не може да функционише и да избацује здраве јединке. То је велики проблем. Онда се после тога убија колектив, заједница", сматра Лукић.

Од младе особе очекује се много и то може да постане проблем у осетљивом периоду сазревања, који одрасли често не препознају.

„Много је деце која имају проблем. Не говорим сад само о суициду, али о нечему што је близу томе и њих је много више него што можемо уопште да претпоставимо. Пошто имам кћерку, која је тинејџерка, покушавам да допрем до ње. Ова представа је и мени лично помогла, бар да схватим да није тако како сам мислила да јесте", каже редитељка представе Ангелина Лукић.

„Предајем српски, па је то онда још један моменат, где они могу да се отворе и некако кроз књижевност и кроз своје писмене задатке, као што смо то управо видели на сцени. Врло често сазнајемо о њима нешто што ни родитељи, ни пријатељи не знају", објашњава ауторка текста представе Милица Живковић.

Kомад не даје одговоре на бројна тешка питања о проблемима младог човека, само скреће пажњу да они постоје. Ако желимо оптимистичан крај, срећно место може бити у свакој особи.