Које су све предности узгајања аутохтоне расе свиња

Једна од три аутохтоне домаће расе свиња, моравка, пре петнаестак година била је пред истребљењем. Сада је број грла већи јер је, због веће потражње, одређени број узгајивача нашао рачуницу.

У домаћинству Сретена Пајића, из ваљевског села Гола Глава, нису одустајали од узгајања моравке ни када су били међу тек неколико узгајивача у Србији. И тада, а и сада када се потрошачи враћају због квалитета меса ове расе, у овом домаћинству моравка се слободно хранила у природи.

„Ова свиња је испала толико добра и квалитетна што се тиче и меса и издржљивости, отпорности. Отпорнија је од беле свиње, а ето хоће већи простор само на отвореном. Тренутно су овде у овом простору зато што су пред прашење, а иначе су на два и по хектара шуме ограђене”, каже Сретен Пајић.

Због све скупље фармерске производње свиња, пољопривредни стручњаци очекују даљи благи пораст броја грла моравке. Упркос мањој продукцији и прирасту, једноставнија производња, већа цена и све сигурнија продаја, препоручују ову аутохтону расу будућим узгајивачима.

„Она је толико захвална да се најчешће држи у спољашњим условима, у воћњацима, не тражи неке услове смештаја и исхране као што то захтевају ‘културне расе свиња’. Поред тога она се одликује и изванредним квалитетом меса”, објашњава др Радосав Вујић из ПССС Ваљево, који истиче да је такође веома значајно да се сачува генетика, да се сачува та раса.

„Што се тиче продаје ових свиња, значи прасића и приплодног материјала, нама је то 90 одсто заговорено у напред”, каже Сретен Пајић.

Држава подстиче узгајање аутохтоних раса значајно већим субвенцијама. Некада заборављена моравка постаје све профитабилнија на тржишту које све више тражи аутохтоне домаће животиње узгајане у природним условима.