Заједно за Вукана

За наставак лечења у Турској шестогодишњем Вукану Андрејевићу из Лесковца потребно још око десет хиљада евра. Вукан не говори, али је у протеклих 5 месеци захваљујући третманима матичним ћелијама у Турској напредовао више него у претходне 4 године. Довољно је послати 78 на 3800 или 1334 на 3030.

Kада би речи кренуле не би се шестогодишњи Вукан нимало разликовао од својих вршњака. Ако није у вртићу, игра се са сестром Николином. Радо помаже мами у кухињи, самосталалан је, послушан. После 4 терапије матичним ћелијама напредак је очигледан. Сада све разуме.

"Већ након седам дана почео је да има бољу пажњу, да боље сарађује са мном и почео је први пут да користи не у правилном смислу, кад год нешто неће. Након тога су кренули неки ситнији бољици да се смеје, да се мази, да му је поглед бистар, срдачност, социјализација", каже Вуканова мама Тамара Андрејевић.

Вукан има дијагнозу развојна дисфазија. После наредне контроле могла би да буде и аутизам. Промене у развоју јављају се од осамнаестог месеца. Следили су савете лекара четири године. Са њим непрестано раде логопеди, дефектолози. Покушали су и са терапијом аминокиселинама. Тек недавно сазнају да има оштећење на мозгу.

"Због недостатка кисеоника на порођају, током трудноће или током његовог раста, на крају крајева то и није битно, битно је како да решимо то. У Србији лек за то не постоји, тако су мени лекари рекли. Интервенција као операција нема сврхе", објашњава Вуканова мама Тамара Андрејевић.

Сваки одлазак у Турску кошта око 22 000 евра. Прва два пута породица је финансирала уз помоћ пријатеља, родбине, родне Медвеђе, добрих људи и уз подршку химанитарних организација.

"Треба да се спремамо за 5. и 6. терапију и генерално нам недостаје новца за одлазак тамо, а не желимо да станемо", каже Вуканова мама Тамара Андрејевић.

"Потребно је да у овом тренутку нас 5 000 људи пошаље поруку 78 на 3800 и Вукан ће већ отпутовати у Турску", каже Душан Миљковић из Хуманитарне организације „Покрени живот".

Упркос болној прошлости Тамара зрачи невероватном енергијом и оптимизмом. Прво дете однео је галопирајући рак на мозгу у тренутку када је Николина имала само три месеца. Зато у њеном речнику, ослањајући се на веру и наду, не постоји реч можда.

"Све док буде било напретка ја ћу имати снаге", истиче Вуканова мама Тамара Андрејевић.