Зашто пољопривредници све мање осигуравају стоку

Осигурање је мера заштите пољопривредне производње која још није у пуној мери прихваћена у газдинствима у Србији. Посебан проблем је што се последњих година не повећава број осигуране стоке, иако Министарство пољопривреде сваке године нуди поврат дела новца за осигурање.

У свом стаду Душан Радановић, пољопривредник из Чуруга годишње има понекад више од 500 грла. Чува их у оборима, али и на пашњаку. Ризик од болести и угинућа је велики, па је сем чобана у систем заштите укључио осигурање.

„Чувам свој мир, добијам 40 посто од државе, наравно неко угинуће ако имамо компензујемо кроз премију, тако да смо ми сачували мир, малтене за џабе”, каже Душан Радановић, пољопривредник из Чуруга.

Међу одгајивачима стоке већински не влада овакво мишљење. Највећи проблем у сарадњи са осигуравајућим кућама чурушки сточари виде када дође до тренутка процене, односно исплате штете.

„Пар угинућа годишње то није проблем, али баш сточар кад добије тај проблем да масовни помор има, обично тако је у историји било да се ту онда затајио и да ту онда стаје. А то је највећи проблем и највећа потреба”, наводи Зоран Гојић, сточар из Чуруга.

„Код одређених болести, зависи осигурање шта покрива. Сва осигурања не покривају једнако све болести. На пример болести које су проузроковане грешком исхране које они називају”, истиче Марјан Дакић, председник Удружења „Чурушки фармери”.

Боро Шаиновић, пољопривредник из Чуруга каже да се око осигурања двоуми:

„Размишљао јесам, али осигуравао нисам. Али размишљам о томе. Мислим да је то добро јер сад нисам неки велики произвођач, имам неке крмаче и нешто мало това. И то је мала количина тако да ја то успем да испратим, да имам што мање штете.”

Док се проценат осигурања на ратарским усевима повећава последњих година и већ је достигао ниво од око 12 одсто од укупно обрадивих површина, дотле осигурање стоке стагнира. Последње процене су да свега 5 одсто газдинстава са стоком осигурава животиње, и то селективно.