Масовне тужбе угрожавају општинске буџете

У Сврљигу нема нових тужби јер су, кажу у правобранилаштву, грађани схватили да неће добити велики новац, али зато у Мерошини од јануара има нових 47 тужби.

"Приликом саслушања на рочиштима, када их и питамо због чега туже, рецимо после 40 до 50 година, обично кажу: "Па, ето чуо сам од комшија. Тужили су или пролазили су адвокати и ето", објашњава општински правобранилац у Мерошини Јелена Милошевић.

"Грађани за своја заузећа која су минимална, износе 5 квадрата па до 10 до 15 добијају неке минималне износе док адвокати поприлично добро зарађују", каже општински правобранилац у Сврљигу Љубиша Стојковић.

И одштета и судски трошкови падају на терет локалних самоуправа. Већина од 20 општина на југу, које имају проблем са масовним тужбама, има буџет од једва 500 милиона динара.

"Угрожено је фунцкионисање локалних самоуправа. Ако знамо да је једна од општина негде крајем године уплатила једном адвокату 45 милиона - о чему онда причамо?", каже заменица председника Скупштине општине Сврљиг Татјна Лазаревић.

Причао је о свему томе у републичком парламенту посланик из Сврљига Милија Милетић. Каже да ће покренути и доношење системског закона.

"Штете буџета су стварно велике. Једна мала грудва долази до лавине која ће направити велики проблем буџету Републике Србије", сматра посланик Милија Милетић.

"Механизам колективне заштите ће омогућити да се уместо хиљаду појединачних парница покрене једна парница. На тај начин ће свако имати прилику да добије правно задовољење и правну сатисфакцију и то не спречава и не суспендује било чије право, право било ког појединца да покрене парницу, ако хоће", објашњава Драган Ђорђевић из Правосудне базе Југ.

Ако хоће, држава би доношењем закона омогућила подношење колективне тужбе и, сматрају правници, спречила злопуотребе појединих адвоката, који од масовних тужби једини имају корист.