Гордана Збиљић из Пребрезe, једина жена дрвосеча

Гордана је занимање дрвосече одабрала пре скоро три деценије када је кренула у шуму, како би помогла супругу да зараде за бољи живот.

„Било је неке зараде веће на метар дрва него цела месечна плата. И онда сам одлучила да радим тај посао. Кренули смо од тога да живимо, да зарађујем. Радили смо ја и муж неких 15 година, можда. Он је оболео и онда сам ја остала сама", каже Гордана.

Брзо је савладала све вештине , од сече дрва у шуми до вожње и поправке трактора.

„Видео сам да је то, то. Да познаје посао, да зна да ради с тестером, да вози тракто и то. Мени је било задовољство зато што је имао неко да ми помогне и да можемо да радимо заједно", каже Горан Збиљић, Горданин супруг.
„Доста тешко, али мени и није. Ја сам навикла на то и баш ми је најлакши посо што се тога тиче. Много волим сада да идем у шуму, волим да радим тај посао, доста сам научила и око трактора и око витла, и око тестерета", додаје Гордана.

О Горданиној спретности и вештини , колеге које су сви мушкарци, кажу да је најбоља од свих дрвосеча.
„Ја видео тако нешто нисам. Да жена толко спремна, а њена конституција нема ништа, нема 60 кила, да она овакве трупце диже, мислим, стварно је мало чудно", објашњава Миодраг Миљковић, дрвосеча из Пребрезе.
Збиљићи обрађују више од 10ха земље. Баве се сточарством и воћарством, али највећи приход остварују од сече дрва. Поред тешког посла у шуми, Гордану чекају и остале обавезе у домаћинству. Каже да на селу једино тако може да се опстане. А ту је и подршка породице.
„Ја сам сретна, имам сјајну породицу, имам двоје деце, унучиће сада, и све ми то ништа није тешко", закључује Гордана.

Док је снага служи, Гордана ће, каже , у шуму, у сечу . До сада је преко својих плећа прегурала више десетина хиљада кубика дрва.