Апотекарка која је остала без посла новац од отпремнине уложила у фарму за тов свиња

Када је пре 5 година остала без посла у лесковачкој Апотекарској установи, Валентина је новац од отпремнине уложила у фарму за тов свиња и узгој прасади, расе "велики јоркшир", "ландрас" и "дурок".

Тренутно их је стотинак. У оборима је све под конац, уредно, чисто. Уз услове, кључна је и генетика за боље резултате и мањи утрошак хране.

"Некад будe више прасића, некад мање али једну солидну плату зарадимо. На пијацу уопште не идемо, углавном људи дођу овде", каже Валентина Станковић, пољопривредница из Придворице.

Посла је на претек и на фарми и на њиви. Обрађују 7,5 хектара земље. Супруг је у инвалидској пензији. Помаже колико може. Простора има за већи број товљеника, али је цена нестабилна, а свака достава хране за прасиће скупља је за 3 до 5 динара.

"Људи су чули да је цена прасади скочила, не гледају да је цена хране исто скочила. Једно прасе, да би достигло тежину од 25 кила треба да поједе 35 до 40 килограма готове смеше", објашњава Иван Станковић, Валентинин супруг.

Трошкови су велики. Штеде где год могу. Недавно су на фарми поставили соларне панеле, захваљујући општинском програму енергетске ефикасности.

"У зимском периоду нам је долазио рачун од 20 до 24.000, сад ће највероватније бити мањи", каже Валентина Станковић.

За неразвијена подручја, попут Пусте реке, субвенције државе су 65 одсто. Из општинске касе, за сточарство, годишње се издваја милион динара.

"Могу да се узму 8 крмача, тј назимице старости од 6 до 12 месеци по 5.000 динара је општина враћала за свако грло", каже Ивица Јовановић, шеф Фонда за пољопривреду у Бојнику.

Већи подстицаји и сигурне цене напунили би кажу и штале и оборе. Некада је само у Придворици свако од 350 домаћинстава чувало најмање 2 свиње, данас у целој бојничкој општини има око 3.000 товљеника.