Како од пропадања заштитити тврђаву Купиник - последњу престоницу средњовековне Србије?

Средњовековне тврђаве сведоци су времена, али и нашег односа према културној баштини и наслеђу. Нажалост, последње престоничко место где је столовао Змај огњени, Вук Гргуровић Бранкович, је готово непознато у школским и националним књигама.

Пре скоро 6 векова била је престонички понос, Српска државност се бранила са обала Саве, у Срему се градило у духу хришћанства, у Купинову штитила круна од Османске најезде. Данас се Купиник брани од немара, заборава и природе.

"После пада Смедерева 1459. године Српска круна се сели у Купиново, ово је последња средњовековна Српска престоница, одавде су Бранковићи владали још читави 70 година. Бранковићи који су били велики ктитори Фрушкогорских манастира, подигли манастир Крушедол, значи једна моћна династија није заслужила да 70 година буде под велом магле", наводи Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица.

Између шипражја и наталожене земље камене зидине одолевале су вековима у савском рукавцу. На деспотским одајама узрастао је шљивик, над српском историјом маховина и шаша. Нису штедели труда ни стручњаци ни мештани да Купиник не зарасте и у заборав.

"Димензије горњег града тврдо зидане трвђаве су 60 са 60 са четири угаоне куле различитог облика на угловима и петом улазном капијом, у резиденциајном делу боравио је властелин деспот и елита, војна постава, док је у доњем граду у подграђу било цивилно насеље", наводи Перица Одобашић, председник МЗ Купиново, археолог. *
"Изградња овог утврђења је заиста био озбиљан грађевински подухват, она је рађена од опеке и камена и сваки од ових обимних зидова на којима ми данас стојимо наллази се на дрвеним шиповима који су уствари дали чврстину овом утврђењу", наводи Биљана Лучић, археолог Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Шанац дубок 3 метра окруживао је утврђење, а до цркве Светох Луке на обали изграђеној половином 15 века водио је раскошан дрвени мост дуг више од стотину метара. Данас се до твђаве на острвцету у Обедској бари може доћи само чамцем.

Два археолошка кампа и надлежни покренули су престоничку причу о Купинову. Уложено је 6 милиона динара како би се започело на заштити вредог наслеђа.

"Ово је од историјског значаја за општину Пећинци, откупили смо земљиште око Купиника јер сматрамо да ће овај локалитет бити један од најзначајнијих туристичких дестинација на територији општине Пећинци", каже Синиша Ђокић, председник општине Пећинци.

Пројекат заштите и презентације је кажу у Срему од националног интерес, а Купиник снажан идентитески симбол. О 70 година борбе за српску државност измедју два царства се мало зна, а о 70 година бивше заједничке државе су пуни уџбеници.