Ниш: Где је нестала емпатија

Осамнаестогодишњи младић који болује од дијабетеса пао је у центру Ниша, а људи су пролазили не застајући да му пруже помоћ, јер су мислили да је наркоман. А његово стање је захтевало хитну реакцију.

„Уколико се преко дана деси хипогликемија, односно пад шећера у крви, осећа се вртоглавица, малаксалост, велика глад, главобоља, поремећај вида, дрхтавица. Пацијент може да буде нервозан, презнојен, може да стане, да седне, да падне”, наводи Данијела Цветковић, из Саветовалишта за дијабетес Дома здравља у Нишу. 

О томе да младићу нико није пришао, и да је помоћ добио тек после пола сата, сазнало се пошто је то на друштвеним мрежама објавио огорчени отац и све натерао да се замислимо:

„Не знам како смо се то отуђили, нисмо такав народ. За све смо гостопримљиви, а за тако нешто стварно нема оправдања.”

„Без обзира да ли је наркоман или је дијабетичар, човеку треба помоћ у сваком случају”, кажу грађани. „Друштво је такво да никога ништа не интересује. Просто то није добро.”

Иако страх од поступања у оваквим ситуацијама није потпуно неоправдан, јер је било случајева када су људи који су покушавали да помогну непознатима прошли лоше, овај догађај, кажу социолози, ипак говори о кризи морала у друштву, недостатку солидарности и повећаном нивоу егоизма.

„Ми заправо сви тежимо томе да нас други људи не оптерећују, да смо индивидуе које имају право на своје понашање, али заборављамо да је наша слобода негде ограничена потребама других људи. У том смислу друштво које инсистира на индивидуализму доводи до недостатка солидарности”, истиче проф. др Данијела Гавриловић, социолог морала, са Филозофског факултета у Нишу.

Солидарност, наводи, треба подстицати кроз институције, пре свега школе и медије, а подсећа и да све креће из породице. У Србији око 10% популације болује од дијабетеса, а колапс може да се догоди и онима који немају такве здравствене проблеме.