Томићи из Забреге код Параћина – четврта генерација воденичара

Бистра Црница с лакоћом окреће воденични точак. У дворишту Томића већ један век жито се меље на традиционалан начин. Сваке године засеју око десетак хектара кукуруза, пшенице и ражи, али раде и услужно млевење за све оне који желе да од својих житарица направе брашно. Цело зрно цепа се на камену и то стални купци знају да цене.

„Кажу да је то здраво, прво то, друго да је укус супер феноменалан, да нема никаквих других примеса, да је спремљено на традиционалан начин, ништа нисмо изменили значи како је од почетка воденица радила тако и сада ради. Од целог зрна, чисто брашно, лепо самлевено”, каже Наташа Томић, из Забреге.

Изнад и испод воденице Томићи су направили рибњак. Вешто су искористили то што рукавац Црнице захваљујући Горановом прадеди пролази кроз имање. Годишње произведу око 15 тона поточне пастрмке којој је Црница и природно станиште.

„Посла око рибе има превише, то је јако тежак и захтеван посао, али пошто радимо породично, онда тај посао поделимо ја, супруга, деца тако да буде мало лакше”, наводи Горан Томић, из Забреге.

Марија, Милица и Михајло током преподнева су у школи. У селу је четворогодишња, а у суседном Поповцу осмогодишња школа. С поносом овде истичу да троје и четворо деце има више од двадесет породица.

„То су деца која су рођена у овом селу која су се оженили, удали, засновали своје породице и остају овде или покрену неку сопствену производњу, раде по неким фирмама”, истиче Владан Вучковић, из Удружења „Петрус” из Забреге.

Интегрално брашно млевено на камену, пастрмка, мед, јаја, производи су од којих живе Томићи.

„Наша будућност је у селу, ту смо направили породицу, бизнис, тако да немамо где”, каже Горан Томић, из Забреге.

Да и село Забрега има будућност можда најбоље говори податак ће наредне две године у школу кренути 19 првака.