Акумулација Ћелије: Чије је наше смеће

У бруској општини предстоји санација домаћинстава, путева, водотокова, поправка мостова. За све то биће неопходна и средства из републичког буџета. У оваквим ситуацијама када се вода повуче и сагледају последице на површину испливају све наше лоше навике. Тако је и овога пута. Гомиле смећа из канала, потока, река, дивљих депонија стигле су набујалом Расином до Ћелијског језера.

"По мом мишљењу из правца Брзећа долином Грашевачке реке долази отпад, значи грађани, из правца Митровог поља долином реке Расине и из Блаца долином реке Блаташнице и притоке које се уливају у Блаташницу, у реку Расину на тим местима грађани не однесу до контејнера и ако у задње време имамо доста контејнера, на сваких 300 метара распоређени су контејнери, али неко нема свест о екологији и заштити природе", наводи Зоран Миловановић из села Златара.

Током овог поплавног таласа забележен је рекордан доток воде од изградње акумулације 1978. године, али је захваљујући искуству из ранијих периода спречена већа еколошка катастрофа сачуван водозахват. Још у новембру је постављена заштитна баријера.

"Заштитна баријера задржала је отпад депонован током поплавног таласа на територији Златарског басена и онемогућила даље кретање отпада према водозахватном базену. Све ово, ни у једном тренутку није утицало на нормално функционисање фабрике за производњу воде за пиће у Мајдеву. Мало је повећана мутноћа сирове воде што се врло лако решава у технолошком поступку за производњу воде за пиће", истиче Саша Антић, извршни директор ЈКП Водовод Крушевац.

Што се отпада тиче, за њега ће се побринути надлежни из Водовода уз помоћ мештана. Нажалост, и поред апела, бројних акција прикупљања смећа, и труда оних који брину о животној средини, због оних који нису свесни дугорочних последица по екосистем овакве ситуације се понављају.