Лесковац: Песма, аплауз и скандирање за одлазак професорке у пензију

Одлазак у заслужену пензију после 40 година проведених у просвети професорка енглеског језика Зорка Миленковић памтиће целог живота. Ученици лесковачке Основне школе "Светозар Марковић" приредили су јој незабораван испраћај.

Поштовање и љубав ваља заслужити несебичним давањем. 40 година пружала је ђацима топлину, знање и разумевање па не чуди испраћај са последњег часа уз песму, цвеће, скандирање и аплауз све до кућног прага. За професорку енглеског језика Зорку Миленковић све још наликује сну.

"Још ме зову пријатељи, бивши ђаци, родитељи тако да сам још под утиском, ово што сам доживела мислим да нико нико није тако да сам пресрећна", каже Зорка Миленковић, професорка енглеског језика у пензији.

Идеја је потекла од ученика 8. разреда. Да малим гестом кажу хвала за сваку лепу реч, за сваки савет, опроштени несташлук и научено, придружило се и њено шесто један.

"Да би дочекао овако нешто мораш да будеши добар са децом, мораш и да их разумеш што не може баш свако, драго ми је да ми је предавала, криво ми је што и ово полугодиште неће бити са нама", каже Алекса Стаменковић, председник ђачког парламента ОШ "Светозар Марковић" Лесковац.

"И онда смо хтели да је на њен посебан дан, задњи дан у нашој школи, на њен рођендан изненадимо и да јој приредимо дочек који ће и она и ми памтити цео живот", каже ученик Лука Ристић, а Петра Ристић, председница одељенске заједнице шестог један додаје: "Била је најбоља, увек је имала много стрпљења и разумевања када је радила с нама, увек је била првенствено ту као пријатељ, давала нам је најбоље савете."

Као да је јуче из родног Београда дошла на замену у ОШ "Трајко Стаменковић". Прохујале су бројне генерације, а готово сваком ученику памти име и зна му животни пут. Зато и јесте посебна, каже њен супруг и сам просветни радник у пензији.

"Имамо један другачији пример да у образовању није све тако и толико страшно. - И да има дивне деце? - Има, увек има дивне деце", наводи Бора Миленковић, професор историје уметности у пензији.

"Треба да буде просветни радник вредан, поштен, добар психолог, добар педагог, све то значи, да зна да се снађе у свакој ситуацији", сматра Зорка Миленковић, професорка енглеског језика у пензији.

Научити страни језик који је данас нужан, али пре свега постати човек. Тако је васпитавала и своју децу. Старији син је пошао мајчин стазама, млађи очевим. Да дођу до посла, па да заслужено ужива у пензионерским данима.