И поред сурових Голијских услова - четири генерације сточара Муњића остају у свом селу

Када све на време припреме нема зиме за Муњиће. Стигну да намире стоку, да се баве производњом органског млека и свега што је потребно за шесточлану породицу која је остала на имању. Навикли су да посла увек има, без обзира на доба дана и године.

''Лети се ради доста. Спремаш вамо тамо и за стоку храну, да се одради дрва, ово оно, по шуми, све то има. Зими опет, ево овако, око стоке. Имаш обавеза нон стоп", наводи Радан Муњић из села Брусник код Ивањице.

На обавезе се не жале ни млађи Муњићи. Међу првима су, кажу, увели видео надзор у шталу, да прате када се краве теле, имају модерну механизацију, па је лакше него када се све ручно радило. Зато је Ђорђе одлучио да буде свој на своме, па уместо у граду будућност види у селу.

"Није више ни време као што је некад било, ипак је на селу боље. Ја сам и био у Чачку, завршио школу и радио. После тога сам се вратио овде. Сад сам се оженио, засновао своју породицу. Добили смо ћеркицу и бићемо ту на селу", каже Ђорђе Муњић, село Брусник код Ивањице.

Што се оџаци у голијским висовима и даље пуше, а потомци настављају са традицијом сточарства и останка на кућном прагу најпоноснији је деда Вукосав.

"Праунуку добили и друго је у путу праунуче. Не треба лепше. На Бога сам задовољан и на судбину и шта друго. Нек се само буде здраво, друго ћемо све лако", каже Вукосав Муњић, село Брусник код Ивањице.

Да остане у Бруснику дилему није имао ни Видан Муњић, који са својом породицом живи недалеко од оца и брата. Уз послове у стругари гаји малине.

"Супруга ми ради, у школи је учитељица, па не можемо ми да се бавимо сточарством и свиме. Ето, радимо, сналазимо се, мора да се сналазимо. Живи се онако солидно, пристојно, не жалимо се, Богу хвала", наводи Видан Муњић из села Брусник код Ивањице.

Навикли су Муњићи на ћуди планине и хладне зимске дане. Ове године до сада великих снежних сметова није било, али су спремни за све услове. Уз слогу и љубав према селу за опстанак на Голији кажу нема препрека.