Холокауст: наслеђе фашизма – Тонови зла

Оно што је Аушвиц у Пољској, у Србије је Старо сајмиште. Само на том месту, у Другом светском рату убијено је око 11.000 Јевреја. Невине жртве изгубиле су живот и у другим крајевима Југославије. Такву судбину избегла је породица Монтиљо из Сарајева. Осамдесеттрогодишња Ханика Гашић Монтиљо добро памти причу коју су јој родитељи пренели.

„Захваљујући пријатељу мог тате који ме је спасио, и који је био у добрим односима са тадашњом влашћу и спасавао нас је кад год смо бивали одведени у сабирни центар”, сећа се Ханика Гашић Монтиљо.

Већина Јевреја није имала ту срећу – убијени су. Крике жртава нацисти су надјачавали музиком. Много тише биле су композиције које су заточеници стварали уткивајући у њих сав бол свог народа.

„Најлепше успаванке Штилер, штилер настале су у гету, опера Брундибар настала је у гету. Композитори се знају, деца су изводила”, објашњава Нада Бањанин Ђуричић, професор Железничке техничке школе у Београду.

Због тога је за програм у Музеју „21. октобар” у Крагујевцу за тему одабрано „Наслеђе фашизма – Тонови зла”.

„Чини се музика може на достојан начин да сведочи о искуствима, о трагедијама заправо које је Холокауст представљао”, каже др Предраг Крстић, Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду.

„Сви меморијали у ствари су направљени као једна врста тунела који из прошлости говори за будућност. Интервенцијом у садашњости у ствари врше превенцију за будућност и то јесте идеја, између осталог, и овог програма”, каже Марко Терзић, виши кустос Спомен-парка „Крагујевачки октобар”.

За будућност остаје сећање и порука да се такво зло не понови. Двадесет седми јануар је већ 18 година Међународни дан сећања на жртве Холокауста и опомена човечанству. На тај дан 1945. Црвена армија је ослободила најозлоглашенији концентрациони логор Аушвиц, симбол смрти и страдања Јевреја.