Зашто се стари који трпе насиље у породици тешко одлучују да пријаве насилника

У Крушевцу је син претукао родитеље који су дубоко зашли у осму деценију и нанео им тешке телесне повреде. Жртве су хоспитализоване, а насилник ухапшен. Даље кораке предузима тужилаштво. Ово је један од пријављених случајева. Много више је непријављених надлежним службама. Често се све завршава на анонимном позиву.

„Рекла сам вам малопре да је син мајки заврнуо вилицу, због неке речи коју је она изговорила и она је сва усплахирена иза тога звала мене. Ја сам јој рекла да пријави МУП-у – како свог сина да пријавим, ја то не могу”, прича Милка Игњатовић, волонтер „Добар телефон Крагујевац”.

Истраживања показују да су стари у свету и код нас подједнако изложени занемаривању, физичком, психичком али и финансијском насиљу.

„Тај распон је од 1 до 9 одсто у свету, а код нас то износи 11 одсто, што значи да особа која има неког ко се брине о њој, прима туђу негу и помоћ тај ко се брине о њој те новце не користи за њену негу, бригу, лечење него узима тај новац или једноставно сама особа буде присиљена да да новац”, наводи Невенка Богдановић, секретар ЦК Крагујевац.

Најчешће су жртве своје деце, унука, али и партнера. Посебан проблем је насиље над женама у сеоским срединама.

„То су особе које брину непосредно о њима, за које су емоционално везане, тако да из тога проистиче да се стари јако тешко одлучују да пријаве насиље у породици, а када га пријаве онда су склони да га минимизирају и одустану од читавог поступка. Боримо се са њиховим патријархалним васпитањем. Њиховим уверењима о томе да морају да сачувају породицу, да остану ту зарад очувања тог целокупног породичног система и онда дуго трпе”, каже Весна Раковић, руководилац интерног тима за спречавање насиља у Центру за социјални рад Крушевац.

А када се насиље понавља тешко прихватају институционално збрињавање.

„Сигурна кућа у Нишу постоји већ 11 година, 10 одсто од укупног броја жена чине жене које су биле жртве насиља од стране своје деце. Имали смо једну ситуацију да је бака желела да се врати кући и да, како је она говорила, да те своје последње дане проведе у дому у коме је живела. Имали смо ситуације где се једна бака три пута враћала у ту насилну породицу и три пута се поново враћала и у сигурну кућу и нормално да је на крају смештена у геронтолошки центар”, прича Сања Шћекић, директорка Сигурне куће, Ниш.

Што се насилника тиче њима могу бити изречене хитне мере удаљења из стана или забрана комуникације. Од даљих кривичних поступака за које постоји основа жртве најчешће одустају јер је реч о њиховим најближим сродницима.