среда, 18.01.2023, 10:51 -> 11:05
Извор: РТС
Аутор: Тања Димитрић Мијаиловић
Каква је веза између лепог ручка и читања зна пољопривредник из Прњавора
Славко Перић из Прњавора је од детињства са књигом ишао и у њиву. Данас је овај 55-огодишњак највећи колекционар књига и стрипова међу мачванским пољопривредницима, у његовој библиотеци је више хиљада наслова.
Одрастао је уз мотику, али је увек више волео књигу. Прва слова и пре буквара научио је из стрипова. Од Загора, Ћопића, Сингера, енциклопедија Славко се и данас не одваја. Од прочитаних страница могао би поплочати пут од села до Шапца, 40 година на хиљаде наслова брижљиво чува и слаже.
"Она ме опушта, уживам у читању, искључим се из свих несрећа што се дешавају у свету утонем у свет маште, ту су стрипови, онда идем историју, разне врсте књига које лектира разне врсте песама тако да је то мој живот, јер кад прочиташ добру књигу то је као да си лепо ручао, тако ти легне, то задовољство ти да та књига", каже Славко Перић, из Прњавора.
Књиге су свуда око њега, и у кући на имању и у селу. Не постоји жанр који нема. Многе ретке, стрипови од прво броја. Његов интернет је каже Политикин забавник, а сајмове у Београду од 68 године пропустио је само због војске и короне.
"Највише волим историјске књиге као Вожд Карађорђе или Милош Обреновић, фантастичне књиге или Хајдук Станко. Набављам их свуд 40 година одам по бувљацима, има донесу ми људи па се мењамо, или ми неко прода, или је неко умро вишак не треба му то људи бацају књиге, народ не цени књигу јер кажу књига је масан залогај, а штета што народ пости значи не чита", каже Славко Перић.
Више не позајмљује јер ретко ко врати, продаје само дупликате. Најчешће му старији траже мајсторске књиге, млади не погледају ни један наслов. Најтеже му је било у време великих поплава, приколица уништених књига нема цену.
"Док људи купују авионе и камионе за мене је књига богатство", наводи Славко.
Завршио је осмогодишњу школу, двадесет година радио на грађевини. Књига га је каже Славко спасла без посла и од инфлације, а читање од свих мука. Простора за нове наслове додаје, на селу увек има, једино је проблем што о књигама нема са ким и да прича.
Коментари