Банатско Карађорђево – варош солунских ратника

Градња Банатског Карађорђева почела је пре сто година, а након Првог светског рата постало је највеће колонистичко насеље у Војводини. Основали су га добровољци са Солунског фронта. Неки од њих су напустили посао и живот у Америци и дошли да се боре за ослобођење Србије.

Фотографија која је настала у Америци, на којој је и деда Богдана Басте Димитрије, први пут је приказана у Банатском Карађорђеву. Пре него што је постао солунски добровољац, деда Димитрије је завршио колеџ у Америци, имао добро плаћен посао руководиоца у руднику, али је све оставио и на позив отаџбине коју никада пре тога није видео, дошао да се бори за њену слободу.

„Када се десио тај велики збор они су за заставом кренули у бродове и укрцали се. Велико родољубље је било. Људи су волели ту земљу Србију. У моменту кад дође стани-пани, сви су што каже оно, за го нож би ухватили, кренули да је одбране”, каже Богдан Баста, из Банатског Карађорђева.

За ратне заслуге добровољци су добили земљу од краља Александра, а село назвали Банатско Карађорђево по вожду Карађорђу.

„Први досељеници су били добровољци, колонисти и аутоколонисти, који су после Првог светског рата тада добили пет хектара земље и пола јутра за своју кућу и окућницу. Био је 691 добровољац”, наводи историчар Милан Радаковић.

Банатско Карађорђево данас има све одлике модерног насеља са две хиљаде становника. Основано је на ледини па су геометри могли лако да га катастарски уреде.

„Сам облик села, на пример карактеристично је да је израђен тако да је имао један квадратни облик, где су улице биле врло прецизно одмерене, нацртане и градња је овде текла плански”, објашњава Душан Гутеша из Државног архива Србије.

Поводом обележавања стогодишњице Банатског Карађорђева, Ванда Војводић Мицова из историјског архива Зрењанин и Зоран Вељановски из Музеја присаједињења Војводине приредили су изложбу докумената и фотографија села у периоду између два светска рата.