Анђелина Трифић - трстеничка хероина

Анђелинина ћерка деветогодишња Анита своју маму описује као добру, лепу и особу са инвалидитетом.

"За Нову годину сам јој пожелела да буде срећна и да је више не боли рука", каже Анита Трифић.

"Жеља је да будемо здрави и срећни. То је оно најбитније, а све остало некако дође на своје. Нешто је и до нас, нешто и до нашег труда, залагања и остало. Желим да буде пуно љубави. Да имамо некако више времена за породицу, да смо некако више на окупу", истиче Анђелина Трифић.

Иако без сталног запослења, Анђелина неуморно ради. Пре пет година иницирала је покретање Центра за самостални живот особа са инвалидитетом, окупивши тридесетак чланова.

"Мотив ми је био недовољна укљученост особа са инвалидитетом у друштвене токове, недостатак неког међусобног заједничког дружења, тако да је то оно што ме је покренуло", објашњава Анђелина Трифић.

"Она је јако борбена, бори се за удружење тако да смо сви задовољни са њом, гледамо је као сестру. Ја сам у удружењу од оснивања. Јако ми пуно значи да нисам увек изолован тако да сам јако срећан", каже Никола Маџаревић из Трстеника.

Центар који води у Трстенику организовао је бројне спортске активности, трибине, уличне акције, предавања, креативно - инклузивне радионице.

"Гледајући Анђу колико је она активна у свим дешавањима и у граду и обзиром да је мајка троје деце, ја никада не бих рекла да она има било какву сметњу. Она је једноставно све то онако оставила по страни и храбрим корацима иде напред", каже едукаторка Весна Јевтић.

За Анђелину предаја никад није била опција, што сведочи и учешће на четири полумаратона. Од дипломе економског факултета деле је два испита , а до тог циља ће, верује, догодине стићи, дајући најбољи пример Анити, Богдану и Еми.