Ко је још остао да живи у црнотравским селима

Ранђел Николић из црнотравског села Брод један је од ретких Црнотраваца који овај крај није напустио. Лале како га сви зову постао је симбол Црне Траве несебично се дајући, иако је и сам већ у годинама. За малобројне житеље који су углавном стари и сами ту је за све што им треба, а већини је довољно да им бар неко покуца на врата.

Нема снега, али полако стеже зима црнотравска села и махале. Све се ређе вије дим у селу Брод. Ранђел Лале Николић са сетом се сећа времена када је било много више људи, када је Брод био општина.

"Сада смо свели цифру само на 10-15 човека а било нас је 300, 400, 500. Само у мом разреду било је 35 ученика 8 разреда пута 35 толико је било ученика у школи", сећа се Ранђел Лале Николић из села Брод.

Моша Момчиловић је ушао у 86. годину. Живео је у Скопљу док у свом родном селу није направио предивну брвнару где све одише традицијом.

"Лале је човек од акције само је већ оматорио и он па нема те могућности", каже Моша Момчиловић из села Брод

Ка Броду гравитира нешто мање од двадесет махала. Зима је како кажу у махали Бакалци незамислива без добре ракије и туршије.

"Кад дође Лале пијемо грејану ракију ја и Лале смо главни за грејану ракију", каже Јованка Јовановић, а Иван Јовановић додаје: "Прошао сам је и по там и по вам, најлепше ми овде."

Лале има 75 година, а енергија и елан га не напуштају као да му је 25. Поглед ка махалама га и данас инспирише и смирује.

"Ја сам свуда ишао, али увек сам се враћао Броду то је моја матица. Ја сам са Бродом Брод је са мном. Црна Трава је уз мене ја сам уз њу", наводи Ранђел Лале Николић

Лале за себе каже да је последњи мохиканац. У Црној Трави живи једва 1000 становника, трећина мање него пре десет година. У најмањој и најстаријој општини у Србији деца су права реткост.