Од игле до локомотиве на новосадској Најлон пијаци

Почело је шездесетих година, спонтано, у два реда најлона и новина, на којима су грађани продавали изношену гардеробу. Данас се простире на 38 хиљада квадратних метара, и од петка до недеље, привлачи понудом, која не постоји ни на једном другом месту.

„Ја сам нашла слику једног нашег познатог уметника Цветка Лаиновића, али давно пре једно 5,6,7 година, нашла сам скулптуре Драгана Дробњака нашег познатог скулптора. За мене је Најлон терапија", наводи Ивана Ђурђевић, из Новог Сада.

Петак и субота, мамац су за колекционаре. Продаје се и у пролазу.

„У руци је стара труба из Швајцарске, која је стара преко 110 година. Купио сам је у Цириху, продајем је овде", каже Ивица из Куршумлије.

Омиљена категорија су кутије, до врха напуњенe загонетним предметима, најчешће из Немачке.

„Дођу трагају за оригиналима, за јакнама. Ево ову јакну ће неко да купи за 2000 динара, а та јакна је била можда 100, 150 евра. Трагају за свачим. По овим кутијама рецимо трагају, неко ће паре да нађе, неко ће неки сат, неки антиквитет и тако", истиче Митар Николић, продавац.

Ни киша, а ни инфлација, нису утицали на рутину популарних „Најлонаца". Овде се долази раном зором, и не иде се у куповину, већ по улов, а они најуспешнији, неретко, своје драгоцене предмете огласе на фејзбук страници посвећеној Најлон пијаци, која броји више од 33 хиљаде фанова".

Ретке ствари, и још ређе цене, предмет су хвале и знатижеље. На истој страници, пре десетак дана, објављана је и песма о узбудљивом животу Најлона. Аутори су чланови панк бенда Опстанак.

„Мислим да смо обухватили и половно и ново, и храну која је негде традиционална на Најлону, значи све што људи тамо конзумирају, али тамо стварно одеш да једеш или попијеш кафу, прочиташ дневне новине, седиш са неким људима са којима генерално, можда се никада не би ни срео. Пробали смо да обухватимо дух те пијаце која је збиља једно посебно место у срцу свих нас", наводи Александар Вуковац, певач бенда.

Социјалне разлике нестају међу непрегледним редовима робе, и зато се овде радо долази, јер је Најлон, како то лепо описују у песми, и тржни центар на плочнику, и срећа у отпаду.