Како је Танасије снимао Тита?

Када је први фото-апарат стигао у село Смиловци, код Димитровграда, одредио је и професионалну будућност Танасија Тасева. Студирао је електронику, а дипломирао на Филмској академији у Загребу. У Југославији сте само, ако сте били мајстор свог заната, могли снимати Тита. Танасије је био тај.

"Тито је врло ценио нас сниматеље, новинаре... Када га интервјуишете, он се врло коректно понаша и покушава да одговори, онако како га ви питате. Е, сад, после тога он се са нечим и не сложи, али каже после снимања. Никада није, ако буде неко непријатно питање, одбијао. Он све то заокружи и објасни, али је осећао шта ви желите. Он осећа шта ви желите и то вам у камеру објасни, а после тога вам каже: Еј, то није баш тако", наводи Танасије.

Последњи пут, Танасије је снимао Тита када се сусрео са тадашњим председником Замбије, Кенетом Каундом.

"Улазим ја, чучнуо сам испред камере и чекам. Међутим, они ћуте. И један и други. Шта да снимим? Не могу да снимим, а знам да ми време брзо иде. Једног тренутка, дође један и овде ме толико јако уштине, да и дан-данас памтим и Тито то примети. И онда почне, обрати се Каунди, почне разговор. У то време, он чује кад камера ради, кад не ради. Кад сам ја стао, ја му се захвалим, а он каже: Ајде, сретно!", сећа се Танасије.

Танасије време између хајдучког састанка и хајдучког растанка проводи у родним Смиловцима. Проучава шопско наслеђе, појам времена, енергију и слаже међу корице књига. 

"У суштини, електроника и филмско снимање су ми две гране, које потпуно равноправно носим у себи", додаје Тасев.

Између аналогне и дигиталне технолошке ере, бира аналогну, јер, закључује Танасије, тада су уређаји помагали бескрајној креативности, а данас дигитални формати сакривају недостатак идеја.